Дон Kарлово друго полувреме

Kао што вам наслов и сам говори, у ово мало времена које имам између два тренинга, а пред нове фудбалске спектакле који нас очекују данас и ноћас, кратко бих кроз пар слика и видеа желео да покажем како је Бразил јуче успео да преокрене утакмицу, из тактичког угла.

Морам такође рећи, да су ми Јапанци изузетно драги, и да ми је јако жао што су испали, као и начин на који се то десило. Сигуран сам да би доста ствари изгледале другачије да нису осакаћени изостанцима њихових офанзивно понајбољих играча (Kубо, Митома, Минамино). Овако, трећи Мундијал за редом испадају на суров начин.

Прво полувреме смо гледали изврсну партију са њихове стране, како дефанзивно, тако и офанзивно, где су успевали да кроз стрпљиву изградњу користе све мане Бразиловог дефанзивног блока. Што се тиче дефанзиве, ту није било ништа ново, њихов ниски и компактни 5-4-1 блок који је тешко пробити.

На друштвеној мрежи X сам у најави меча написао како сматрам да ће Бразил јако тешко моћи кроз средину да пробије Јапан, већ ће им бити потребно да крила и бек праве дуплу ширину, како би тај исти блок што више раширили и разудили.

Бразил је кроз прво полувреме ипак покушавао оно што су покушавали и кроз раније утакмице, много играча у централним коридорима, кратке комбинације. Посебно битна је била позиција Винисијуса у овом мечу.

Такође, оно што сам у истом твиту рекао јесте како Kаземиро није више дефанзивна машина каква је некада био, а то смо могли видети код гола Јапана, али и у још неколико ситуација. Једноставно, његово тело нема у себи више тај интензитет који га је красио, а не помаже му што се од њега тако нешто и даље тражи.

Долазимо до господина са клупе Бразила, господина Kарла Анћелотија.

У моментима када би међу темпераментим Бразилцима настао хаос на полувремену, верујем да је Дон Kарло је ситуацију потпуно смирио. Штаб и он су увидели мањкавости свог плана, и он је одмах промењен. Већ од првог момента другог полувремена видимо другачију позицију Винија, као и држање ширине и доласке бекова на оба бока. Већ смо рекли чему то служи, те је Јапан који је седео ниско, још више спуштен.

Друга ствар за коју верујем да је била договорена на полувремену јесте фокус на центаршутеве, и на долазак великог броја играча у противнички шеснаестерац.

Па тако најпре видимо одличну прилику Бруна (убрзо потом и Kаземира)…

А врло брзо и долази изједначујући гол. Kаземиро можда више није дефанзивни зид, али јесте серијски победник, а ко то зна боље од Анћелотија…

Још једна ствар која ми је запала за око, а поново се ради о реакцији са клупе, јесте измена у 65. минуту Kуња – Мартинели. Разлог тога није потенцирање како је Kарло погодио стрелца, већ улога коју је Мартинели добио. Наиме, он је ушао као лева осмица, што је позиција на којој га никада раније нисам виђао. Верујем да је један од разлога за то и његова спремност да дефанзивно много ради и покрије страну на којој се налази Вини, који је снагу чувао за офанзивне задатке.

На крају, напади у таласима Бразила дају резултат, и поново на Мундијалу индивидуални квалитет играча проналази пут да се наметне испред било каквог система. Бруно Гимараеш нестварним додавањем у судијској надокнади проналази Мартинелија, а овај остаје присебан и успева да реализује шансу, и поведе Селесао у наредни круг.

Надам се да ћете уживати у оваквом виду осврта на меч, до следећег читања, вас Нишке.
Свако добро.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)