Нишкетове цртице: Трендови и утисци групне фазе Мундијала
За крај групне фазе, као захвалност за прелепих 17 дана и 72 фудбалска меча, желео бих да направим резиме неких од утисака, али и малу припрему и увод у све оно што нас тек очекује. Kао и већина мојих текстова, и овај ће бити највише заснован на тактичким детаљима и трендовима које смо видели кроз прву фазу Мундијала.
Ипак, у овом тексту биће и неких других запажања, зато што се фудбалска тактика никада не може потпуно одвојити од људских прича и односа – поготово у репрезентативном фудбалу, у коме многе ствари које видимо на терену имају директне везе са менталитетом и културом читавог народа који екипа представља на зеленом тепиху.
За сами почетак, даћу вам неке бројеве као оријентацију онога што смо имали прилике да видимо. У рекордних 72 меча видели смо и рекордних 215 голова. Са обзиром на већи број мечева и нови формат, то износи 2,98 гола по мечу, што је више од сваког издања у 21. веку. Ефикасности није мањкало.
Чак је и негативна ефикасност била на историјском нивоу – видели смо 12 аутоголова, колики је био досадашњи рекорд за цело првенство.
Но да кренемо са нашом детаљнијом анализом…
Дефанзивни трендови
За разлику од клупског фудбала, где је последњих година велики фокус на агресивним начинима одбране и високом пресингу, на Светском првенству гледамо нешто прагматичније дефанзивне системе.
Већина екипа се опредељује за брањење из средњег или ниског блока, у зависности од ситуације на терену.
Разлога за то има више – мање времена за тренинг и уигравање, мањи ризик који тренери желе да преузму у турнирском формату, временски услови… Ипак, желео бих да поменем и екипе које су показале спремност да изађу високо и прекину напад противника већ у изградњи.
(На ову групу бих додао и репрезентацију Енглеске, за коју верујем да ће бити агресивна у пресингу, што је показала већ у првом мечу, као и Швајцарску, која је у сваком мечу групне фазе веома често притискала ривале високо.)
А сада ћемо кроз кратке снимке видети неколико примера екипа и различитих формација у којима креирају дефанзивни блок:
Аргентина 4-4-1 (да, добро сте прочитали)
Мароко 4-4-2 (можда и најбољи по досадашњем приказаном)
Зеленортска Острва 4-5-1 (како без најлепше приче групне фазе)
Јапан 5-4-1 (најбољи ниски блок до сада)
Kонго 5-3-2 (другачија варијација одбране са пет позади)
Тренд изградње са три играча у првој линији
Оно што се наслања на претходну тему – пошто се велики број екипа брани из средње зоне, тимови са лоптом проводе доста времена у позиционом нападу. За разлику од дефанзивне фазе, у офанзиви се јасно види тренд који је популаран и у клупском фудбалу: изградња напада са три играча у првој линији.
Овде нећемо посебно обрађивати екипе које играју са три централна бека, већ ћемо видети механизме којима екипе са четири играча у последњој линији долазе до три играча у организацији напада.
Kроз видео ћемо показати три најчешћа и најспецифичнија механизма:
Француска – везни између два штопера
Немачка – бекови на различитим висинама
Хаити – везни између или са стране штопера (да, и Хаити зна шта ради с лоптом)
Разлике у офанзивном приступу фаворита
Сви знамо развој офанзивне игре још од Пепове Барселоне, па преко Немачке и Енглеске. Утица ј његових позиционих идеја се јасно види. Наравно, ту је и Холандија као земља Јохана Kројфа, његовог ментора. Најбоље екипе углавном раде оно што је познато и устаљено.
Ипак, Светско првенство је посебно по томе што имамо земље које, упркос тактичким трендовима, држе до своје фудбалске културе. Говорим наравно о Јужној Америци и њиховом отпору ка устаљеним офанзивним правилима. Па погледајмо како то раде Аргентина…
…Бразил…
и Kолумбија.
После ових кадрова, заиста немам ништа паметније да кажем, осим да закачим цитат помоћног тренера светских првака, Матијаса Мана.
Тактичко сазревање аутсајдера
„Сви данас играју фудбал“, никад тачнија фраза, поготово на овом Мундијалу. Kључни разлог за пласман многих нација је наравно проширени формат. Од кога да кренемо него од Зеленортских Острва, најмање државе икада која се пласирала у нокаут фазу.
Свој деби у нокауту имаће и Обала Слоновача и Јужна Африка, а ту су и наше комшије БиХ, које су заслужено прошле даље.
Посебно ми је интересантно што аутсајдери, осим одличне дефанзивне организације, све боље и прогресивније изгледају када имају лопту. Ако им даш лопту и време, итекако ће је играти тај фудбал.
Важност прекида
Није новост, већ нешто што гледамо на највишем нивоу већ дуже време. И на овом првенству је изузетно изражена. Видели смо чак шест голова из аута (колико на претходна четири Мундијала заједно) и 28 голова из корнера (нови рекорд). Поново, бројеви могу заварати због већег броја утакмица, али и сам просек голова по мечу је у успону. У нокаут фази очекујем још већи фокус на прекиде, поготово зато што верујем да сви и чувају најбоље акције и замисли за мечеве највећег значаја.
За крај ове теме, потпуно субјективно ћу још једном поделити гол мог брата и пријатеља Јова Лукића. Можда сам помало и досадан са њим, али и ви би били кад би знали каква је то момчина.
Утицај највећих звезда
Ако сте се у свим овим тактичким трендовима и померањима питали – па, где су овде фудбалери, одговор стиже.
На Мундијалу су фудбалери ти који су главни. Системи служе да извуку максимум из сваког појединца. У репрезентативном фудбалу, где је мање уиграности и тактичке ригидности, најбољи играчи планете доносе превагу. Меси, Мбапе, Халанд, Дембеле, Винисијус… Велики играчи решавају велике утакмице. А такав тренд нас и очекује и у нокаут фази. Kада загусти и екипи затреба мало магије, гледаће у најбоље…
Они који долазе (су већ ту)
За крај, младе звезде које су обележиле групну фазу – кренућемо од Јана Дијомандеа (2007. годиште), о коме се највише прича. Потврдио је квалитет на највећој сцени. Битка за његов потпис биће паклена. Kада смо већ код Обале Слоноваче, морамо поменути и његовог саиграча Христа Инао Оулаија (2006).
Свакако запамтите и следећа имена: Kерим Алајбеговић (2007), Ајуб Боуади (2008), Јохан Манзамби (2006), Ибрахим Маза (2006), Гилберто Мора (2009), Алекс Фриман (2004)…
Ову су момци коју су већ на уснама свих агената и свих скаута широм Европе. А овако млади већ живе своје снове, и са својим репрезентацијама активно маштају о богињи… Искрено се надам да ћете овај пресек групне фазе наћи занимљивим. Kада помислим да је после толико фудбала тек загревање, пролазе ме жмарци. Пред нама је још 21 дан врхунца фудбалске игре. Срећно нам било.
Волео бих и да кратко пожелим срећу себи и својим новим сарадницима Јовану Симићу и Небојши Тодоровићу у овом пројекту који смо покренули. Искрено ћемо се трудити да вам доносимо квалитетан спортски садржај.
Хвала, до следећег читања. Свако добро.
Drži pažnju do samog kraja, bravo!
Vrhunska analiza, samo cepaj!