‘Ајде да славимо и када Ноле изгуби

Немојте да тугујете јер се ближи крај, будите срећни јер се догодио један Новак Ђоковић и што уопште оволико дуго траје.

Просто је, никад више нећемо имати спортисту као што је Ноле. Никад. Човек је потпуно оправдано у конверзацији за најбољег спортисту (не тенисера) у историји и та конверзација вероватно још дуго ће се водити…

То је сада и мање битно, нити је поента колико је трофеја освојио или рекорда оборио, померио границе спорта и урадио што нико пре и нико после њега неће. То већ сви знају, ваљда. Овде је поента нешто друго (при крају текста).

Новак Ђоковић је изгубио у 1. колу УС Опена од Маријана Навонеа после пет сетова (четири сата и 40 минута), заустављен је већ у првој рунди неког гренд слема после 20 година, односно од 1. кола Аустралијан опена играног 2006.
Нисам сигуран да људи имају представу о каквом низу и подвигу се ради, о низу од 78 добијених мечева заредом на старту гренд слемова.

Радите било шта успешно 20 година, у само једном сегменту…

Опет, није хтео да одустане, поносно је остао до краја на терену, борио се скоро пет сати, највише са самим собом, па са ривалом из Аргентине који је своју мајку нервирао што се будио рано или остајао до касно да би код куће гледао – Новака

И сад, да ли ће се Ноле наћи ван Топ 10 на најновијој АТП листи, да ли ће му бити све теже да игра, да ли га тело издаје, а издаје га – све је то тачно, и опет мање битно. Иако му срце и даље лупа довољно јако кад је на терену, евидентно је да му је све теже. И његове сузе на “Артур Ешу” довољно говоре о томе.

Опет, није хтео да одустане, поносно је остао до краја на терену, борио се скоро пет сати, највише са самим собом, па са ривалом из Аргентине који је своју мајку нервирао што се будио рано или остајао до касно да би код куће гледао – Новака. Па сад опет пробајте да схватите размере Нолетове величине.

Стварно мислим да некад уопште нисмо свесни тога, већ се превише узима здраво за готово све што је урадио. А то баш не да није фер, него је бесмислено, чак ме и нервира на моменте, јер нисте морали никад да се бавите спортом да се то схвати.

И могу унедоглед овако, али да не бих, вратићу се на почетак. “Не плачите јер је прошло, смешите се јер је било”, стихови су песме коју је написао немачки песник Лудвиг Јакобовски давне 1899. године, тај цитат се често (грешком) приписује и чувеном америчком писцу и илустратору дечијих књига, Тиодору Сусу Гајселу, познатијем као Др Сус.

Изрека се у данашњој форми масовно раширила након што је један ученик у САД током матурског говора погрешно цитирао Др Суса, а даље је интернет урадио своје и ето га мит.

Стварно не можемо да тугујемо и будемо фаталистични када Ноле изгуби, већ треба да будемо срећни што нам се уопште догодио неко такав, не само у спорту. Склони смо да много брзо заборављамо, у томе бисмо сигурно били шампиони без дилеме

Kада то применимо на нашу причу, стварно не можемо да тугујемо и будемо фаталистични када Ноле изгуби, већ треба да будемо срећни што нам се уопште догодио неко такав, не само у спорту. Склони смо да много брзо заборављамо, у томе бисмо сигурно били шампиони без дилеме…

‘Ајде да чешће будемо свесни ко је Новак Ђоковић. Шта је све урадио, не само као тенисер. ‘Ајде да се радујемо што и даље игра. Нека траје баш онолико колико он жели да траје.

‘Ајде да славимо и када Ноле изгуби, што би рекао Марко Мандић у песми “Добар дан” (коју често слушам на одмору захваљујући супрузи).