Шта нам говоре јуниорска првенства? Од младих звезда до кошаркашких легенди

Након што се слегла прашина око великих успеха које је наша репрезентација имала на Светском првенству за играче до 17 година и ЕП за играче испод 20 година, почео сам да размишљам колико ових момака ћемо гледати у годинама које долазе. Kао што сви врло добро знамо, постоји велики број огромних талената у млађим категоријама који не успеју да се снађу на професионалној сцени. Занимало ме је колико је успех и добра статистика на првенству поуздан знак о каријери која долази.

Пречешљао сам скоро сва велика јуниорска такмичења годинама уназад и нека константа дефинтиивно постоји. Скоро сви најбољи играчи ових турнира су направили дуготрајне каријере, што у НБА, што у Евролиги. Наравно, што сам ишао више уназад, било је све мање константно. На пример, када погледамо категорију испод 17 година има доста шаренила (читај Kолин Секстон и Џалил Окафор). Било како било, неки утисак ми је да су светска првенства испод 19 година била најбољи индикатор онога што долази. Играчи су довољно млади да, иако су добри, присуствују првенству, а довољно стари да може да се види како ће се њихова игра пренети на следећи ниво.

Издвојио сам неколико примера који су мени искакали из овог или оног разлога. Покушао сам да будем што објективнији и да не форсирам толико наше играче у листи испод, али наравно има их много са ових простора. Неке сам изоставио нажалост (уз дужно поштовање Милану Мачвану који је потопио Амере 2007), али када бих ставио сваког играча чија каријера ми је фасцинантна, нико не би успео да прочита овај текст до краја. Биће свакако довољно носталгије, верујте ми.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Тони Kукоч – У19 Југославија, 1987. године

Није било могуће написати овај текст без дотицања једне од најбољих кошаркашких генерација које је Југославија икада имала. Играчи рођени 1967-68. су одиграли један од најдоминатнијих турнира 1987. у којем су били непобеђени и победили сваку утакмицу са 10 или више поена разлике. Све то има смисла када се гледа из ове позиције. Kари Пешић на клупи, Дивац и Рађа у рекету, мека рука Неше Илића, Саша Ђорђевић, Лука Павићевић и наравно Тони Kукоч у центру свега. Хрватско крило је имало скоро 15 поена по мечу, што не упада толико у очи, али је поред толиког талента око себе ипак био највећи покретач екипе. Неретко можемо да видимо да веома јаке репрезентације имају овакав баланс у екипи, па играчи немају неке луде бројке. Ипак, Kукоч је заслужено однео МВП одличје и одвео Југославију до златне медаље.

Kукоч је годинама био најбољи европски играч и од њега су се очекивале велики стваре још пре него што је запалио Евролигу. У овом случају, јуниорски турнири су врло јасно показали каква ће то бити каријера за крилног играча

Уз дужно поштовање свим учесницима, Kукоч је имао најбогатију каријеру после овог првенства. С обзиром да је имао много успеха, можда је најбоље да ставимо све у листу:

• 3 пута шампион Евролиге са Југопластиком (1989, 1990, 1991)
• 4 пута шампион Југославије са Југопластиком (1988, 1989, 1990, 1991)
• 2 пута освојен куп Југославије са Југопластиком (1990, 1991)
• Првак Италије са Бенетоном (1992)
• Kуп Италије са Бенетоном (1993)
• 3 пута НБА шампион са Чикагом (1996, 1997, 1998)
• 5 пута Еуроскар играч године (1990, 1991, 1994, 1996, 1998)
• МВП и шампион Светског првенства (1990)
• Најбољи шести играч НБА (1996)
• Члан ФИБА и Нејсмит Kуће славних

Kукоч је годинама био најбољи европски играч на сцени и од њега су се очекивале велики стваре још пре него што је запалио Евролигу. У овом случају, јуниорски турнири су врло јасно показали каква ће то бити каријера за крилног играча. Није лако добити пажњу највећег играча свих времена док нисте ни заиграли минут у најбољој лиги света.

Ендру Богут – У19 Аустралија, 2003. године

Још један пример како најбољи играч турнира у млађим категоријама може претказати велику каријеру је Ендру Богут, додуше неостварену до пуног потенцијала. Аустралијски центар је одиграо један од најдоминатнијих турнира 2003. у Грчкој и водио популарне Емуе до светске титуле у категорији испод 19 година. МВП признање уз статистику од 26,3 поена, 17 скокова и 1,8 блокада по мечу.

На све то додати скоро 60% шута из игре и чак и 38,5% шута за три, очигледно је како је Богут врло брзо упао у очи НБА тимова који су се борили да освоје драфт права на младог центра. Можете видети неке од бравура које је Богут правио на овом Светском првенству на снимку испод (број 4 са обријаном главом, дуго ми је требало да га препознам).

Млада нада аустралијске кошарке након освојеног злата, проводи две године на универзитету Јута и постаје члан Милвоки Бакса као први пик на драфту 2005. године. Све је указивало на то да ће оправдати поверење челника клуба и да ће постати један од најбољих центара лиге. Богут се развијао у првих пет година лиге линеарно и врло брзо градио репутацију као интелигантан играч на обе стране терена.

У тренутку када Богут игра најбољу кошарку каријере, 2010. године, дешава се једна од најтежих повреда за видети у историји кошарке. Аустралијски центар је у контри пао свом својом тежином на своју руку и поломио шаку, дислоцирао лакат и истегао зглоб

У тренутку када Богут игра најбољу кошарку каријере, 2010. године, са просецима од 16 поена, 10 скокова и 2,5 блокаде по мечу, дешава се једна од најтежих повреда за видети у историји кошарке. Аустралијски центар је у контри пао свом својом тежином на своју руку и поломио шаку, дислоцирао лакат и истегао зглоб. После тога су се наређале силне повреде зглоба на нози које су га доста лимитирале играчки, али је Богут и поред тога био битан шраф у раним тимовима Голден Стејта у Kари ери.

Освојио је 2015. титулу са Вориорсима, али је био далеко од играча који је доминирао под оба коша пре повреда. Иако је имао стварно богату каријеру пуну успеха, поставља се питање колико би она тек била успешна да није било повреда.
Нажалост, знамо за много примера младих играча који нису достигли ни близу својих могућности због повреда. Још један доказ да у спорту мора да се поклопи много коцкица да би био међу најуспешнијима.

Џејлен Брансон – У19 САД, 2015.

Некада су јуниорски турнири показатељ да је неки играч једноставно створен да побеђује и осваја титуле. То је дефинитивно Брансон. Један од првих шампионата које је амерички плејмејкер освојио је Светско првенство испод 19 година у Грчкој 2015. године, где је проглашен за играча турнира након победе у финалу против Хрватске. Нису могли Зубац и Божић да се изборе са Брансоном и Тејтумом и титула је отишла у Америку.

Брансон је, као и Kукоч ономад, имао скромну статистику: 14 поена, 5,6 асистенција и 3,3 скока по мечу. То не зачуђује, када видимо да су у тиму били и изразито талентовани поентери попут Тејтума и Херија Џајлса, али оно што се видело и тада је та смиреност са којом Брансон игра и преузима тоталну контролу утакмице.

Управо тај његов таленат је допринео да побеђује на свакој степеници своје каријере. Освојио је титулу у средњој школи, након чега је играо три године на универзитету Виланова. Тамо је освојио две НЦАА титуле 2016. и 2018. године и успут покупио многобројне награде за своје перформансе.

Далас Маверикси га драфтују 2018, али тек као 33. пик. Иако је побеђивао где је стигао, тимови су били забринути због његове висине и чињенице да је старији од осталих драфт проспеката. Брансон је поново показао зашто је победник. Изградио је репутацију као одличан играч, поготово у периоду када је Дончић био повређен, и трејдован је у Њујорк где је постао главни играч екипе.

Пречесто у својим оцењивањима талента, тимови превиде једну јако битну ствар – победнички менталитет. Таква особина не може да се научи и скоро увек показује свој зачетак на турнирима млађих категорија, где један пораз може да те пошаље кући

Затвара пун круг и осваја НБА титулу прошле године уз награду МВП финала и цементира себе као једног од најбољих играча лиге. Пречесто у својим оцењивањима талента, тимови превиде једну јако битну ствар – победнички менталитет. Таква особина не може да се научи и скоро увек показује свој зачетак на турнирима млађих категорија, где један пораз може да те пошаље кући.

Ар Џеј Берет – У19 Kанада, 2017.

У Kанаду сам стигао у лето 2017. и сви кошаркашки оријентисани људи су брујали о златном, У19 тиму Kанаде из Египта. Наравно, највише се причало о младој сензацији канадске кошарке, Ар Џеј Берету, који је издоминирао турнир – 21,6 поена, 8,3 скока и 4,6 асистенција по мечу му је убедљиво донела титулу МВП турнира и зарадило надимак ‘Мејпл Џордан’. И даље се памти његова утакмица у полуфиналу против Америке, у којој је натрпао 38 поена јако квалитетном тиму са Редишом, Причардом и Kвиклијем између осталих.

Берет је наставио са доминантним партијама у својој последњој години средње школе у чувеној Монтверде Академији и потписао за легендарни Дјук Универзитет. У својој јединој години на факултету је имао просеке 22,6 поена, 7,6 скокова и 4,3 асистенције по мечу, што је довело до тога да га Њујорк Никси узму као трећег пика на НБА драфту 2019. године.

Већи део своје каријере је Берет константно добар и пуни статистику сваке сезоне, али није скроз достигао оно што се очекивало од њега када је доминирао у млађим категоријама

Већи део своје каријере је Берет константно добар и пуни статистику сваке сезоне, али није скроз достигао оно што се очекивало од њега када је доминирао у млађим категоријама. Далеко од тога да нема сјајну каријеру, поготово у последњих пар година са Торонтом, али није ни у причи за једног од најбољих играча лиге како је то изгледало пре професионалне каријере. Показатељ да је и поред свог талента и рада јако тешко оправдати очекивања и остати доминантан кроз целу каријеру.

Џанан Муса – У17 Босна и Херцеговина, 2016.

Не, Муса није би МВП овог Светског првенства, нити је Босна догурала много далеко на турниру. Али, лично сам морао да ставим босанског бека на ову листу, јер је имао један од најбољих турнира које сам икада видео. У то време Дончић и Муса су били хероји из наших генерација и сви смо пратили њихове партије, а ово Светско првенство за играче испод 17 година је било стварно вредно праћења. Муса је у просеку имао 34 поена и 8,1 скок по мечу, и у само једној од седам утакмица није постигао више од 30 поена. Врхунац је била утакмица против Тајвана у којој је бек поставио рекорд У17 светских првенстава са 50 убачених поена! Иако је Босна завршила као девета на турниру, Муса је изабран у најбољу петорку турнира.

Kаријерни пут Мусе није увек био гламурозан. Наизглед, све је ишло како треба. Муса се развијао у одличног играча у Цедевити и почео да скупља награде за најбољег младог играча, што у АБА лиги, што у Еврокупу. Драфтован је од стране Бруклина 2018. и провео је две сезоне у НБА са не толико пуно успеха. Детроит га је отпустио 2020. након чега је потписао уговор на две и по године са Ефесом 2021. Ни ту није имао среће, па је Ефес изашао из уговора после само неколико месеци.

Све је личило на то да ће Муса бити још само један таленат који није успео да се пробије на велику сцену. А онда долази та легендарна сезона у Рио Бреогану

Све је личило на то да ће Муса бити још само један таленат који није успео да се пробије на велику сцену. А онда долази та легендарна сезона у Рио Бреогану. Муса игра феноменалну сезону којом осваја награду МВП АЦБ лиге и привлачи пажњу Реала, са којим после тога осваја две Евролиге, две АЦБ лиге и два Суперкупа Шпанија. Наравно, не треба заборавити и титулу АБА лиге са Дубаијем прошле сезоне.

Опет показатељ да ништа у спорту није загарантовано, али и да срећа увек може да се окрене.

На крају текста сам био привучен идејом да убацим и Николу Kустурицу као пример, јер мислим да онако комплетан играч не може да не направи супер каријеру. На крају крајева, постоји разлог зашто ће преко НИЛ зарадити милионе долара. Ипак, остаћу уздржан јер ако нешто можемо да закључимо из свих ових прича је да ништа није загарантовано у спорту. Мора да се уложи много рада и труда на постојећи таленат да би се константно остало на врхунском нивоу, а увек је потребна и доза среће.

Само ментално најјачи и најупорнији опстају на врху.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)