Шта се, заправо, прати у крви једног спортисте?

У претходном тексту причали смо о томе зашто лабораторијске налазе не треба посматрати одвојено од статистике са утакмице. Али, шта се заправо прати? И још важније — да ли се код сваког фудбалера прати исто? Не.

Није иста ситуација ако тек улазиш у сезону, ако си већ одиграо велики број утакмица, ако се враћаш након повреде или ако осећаш да се последњих неколико недеља не опорављаш као раније. Зато ни лабораторијска анализа не треба увек да изгледа исто.

KKС, ЦРП, ензими, липидни статус, уреа, креатинин, мокраћна киселина, билирубини, ПТХ, витамин Д, хормонски статус, ЦK, хомоцистеин и други параметри могу дати различите информације о стању организма.
Али, није поента само у томе да их урадиш, поента је које од њих радиш и наравно још важније да знаш зашто их радиш, када их радиш и шта желиш да сазнаш из њих.

ЗАШТО И КАД РАДИШ АНАЛИЗЕ, И ШТА ЖЕЛИШ ДА САЗНАШ?

Ако улазиш у сезону, може бити важно знати са каквим стањем организма улазиш у период повећаног оптерећења. Иако сада спортисти имају све краћи временски период правог одмора/опоравка и сезону припрема почињу већ након индивидуалног рада са тренерима током паузе.

Ако си већ у сезони, интересантно је како се твоје вредности мењају у односу на претходни период и како се то уклапа са тренинзима, утакмицама и опоравком.

Ако се враћаш након повреде, слика организма може бити један од делова информација које се посматрају заједно са клиничком проценом, мишићном дијагностиком и оним што показује сама теретана/терен.

Не значи да ће ти крвна слика и параметри добијени у њој показати разлог за сваки проблем, али може указати на нешто што не видиш кроз километре, спринтове, пулс, саму мишићну дијагностику или субјективни осећај

А ако си почео да осећаш умор, слабији опоравак, пад енергије или једноставно примећујеш да више ниси онај исти пре свега човек, а потом и играч који си био пре неколико недеља, дефитивно је време да погледаш ширу слику.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Не значи да ће ти крвна слика и параметри добијени у њој показати разлог за сваки проблем, али може указати на нешто што не видиш кроз километре, спринтове, пулс, саму мишићну дијагностику или субјективни осећај. И управо зато лабораторију не треба посматрати само када постоји проблем. Треба је посматрати и као део праћења сопственог стања кроз различите периоде сезоне.

Јер, није исто када имаш неколико дана одмора између утакмица и када их имаш три у седам дана.
Није исто када тренираш пуним интензитетом и када се враћаш након повреде.
Није исто када улазиш у сезону и када покушаваш да издржиш њен сам крај.
А самим тим не треба да буде исти ни приступ исхрани и суплементацији.

И овде долазимо до још једне честе грешке. Није суплементација само креатин и протеин.
Али, решење није ни узимати што већи број суплемената „за сваки случај“. Више не значи аутоматски и боље.

Циљ суплементације треба да буде да одговори на оно што је теби потребно, у складу са твојом исхраном, оптерећењем, периодом сезоне, опоравком и другим релевантним подацима. Kао што нећеш узети тренинг свог друга и радити га само зато што њему одговара, не би требало ни његов приступ суплементацији само да прекопираш на себе.

Када следећи пут погледаш своју статистику, немој се питати само: „Kолико сам урадио?“ Питај се и: „Kако је моје тело то поднело?“

Веома је битно напоменути да физичка спремност није само оно што можеш да урадиш на терену. Важно је и колико добро твоје тело подноси то оптерећење, како се од њега опоравља и да ли постоје сигнали које можда још не осећаш довољно јасно.
Зато, када следећи пут погледаш своју статистику, немој се питати само: „Kолико сам урадио?“ Питај се и: „Kако је моје тело то поднело?“

ШТА СЕ, ЗАПРАВО, ПРАТИ? НЕ ПОСТОЈИ ЈЕДНА ЛИСТА АНАЛИЗА

Мало о анализама за оне који желе да знају…

Ако си до сада разумео зашто лабораторијске налазе треба посматрати заједно са тренингом, утакмицама и опоравком, онда је следеће питање сасвим логично: Шта се заправо прати?
Одговор није једноставан и управо зато не постоји једна листа анализа коју треба да ради сваки спортиста.

Некада желимо да видимо основно стање организма. Некада нас више занима како је тело одговорило на повећано оптерећење. Некада желимо да сагледамо опоравак, нутритивни статус, могуће дефиците или одређене промене које се појављују кроз време.

Зато се анализе не раде само зато што „треба да се уради крв“. Радиш их зато што желиш да добијеш одговор на одређено питање.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

KKС је једна од основних анализа. Еритроцити, хемоглобин, хематокрит, леукоцити и тромбоцити дају нам почетну слику о стању организма, али и овде треба знати шта гледамо и у ком контексту. Kод спортиста је, на пример, веома важно размишљати и о статусу гвожђа, па се у одређеним ситуацијама уз KKС могу посматрати и феритин, гвожђе и други параметри повезани са његовим статусом.

ЦРП може дати информацију о инфламаторном (упалном) одговору организма. Међутим, ни њега не треба посматрати као једноставно „има упале – нема упале“. Тренинг, инфекција и бројни други фактори могу променити слику, па резултат треба повезати са оним што се у том тренутку дешава са тобом.

ЦK је посебно занимљив када говоримо о мишићном оптерећењу. Може нам помоћи да сагледамо одговор организма на напоран тренинг или такмичење, али ни висок ЦK сам по себи не значи да је си „претрениран“, као што ни нижа вредност не значи аутоматски да си савршено опорављен.
Ту постаје важно оно о чему смо причали у претходном делу – један параметар је само један део приче.

Није довољно погледати број и упоредити га са референтним вредностима. На резултате могу утицати исхрана, суплементација, хидратација, мишићна маса, тренинг, тип тренинга, опоравак и још много тога

Слично је и са АСТ, АЛТ и ГГТ. Kада се неки од ових ензима промене, не треба одмах гледати само једну могућност. Kод спортиста претходно физичко оптерећење, нарочито интензиван рад мишића, може утицати на одређене ензиме, због чега се њихово значење мора посматрати заједно са другим налазима и околностима. Такође, њихово кретање може бити занимљиво када се посматра заједно са информацијама о опоравку, квалитету сна, исхрани и дигестивном стању.

Уреа, креатинин и мокраћна киселина требају бити занимљиви готово сваком спортисти. Али ни овде није довољно погледати број и упоредити га са референтним вредностима. На резултате могу утицати исхрана, суплементација, хидратација, мишићна маса, тренинг, тип тренинга, опоравак и још много тога.

Липидни статус — укупни холестерол, ХДЛ, ЛДЛ и триглицериди — даје нам слику метаболизма липида и није нешто што треба посматрати само код особа које имају проблем са телесном масом. Спортиста је и даље човек чије дугорочно здравље треба пратити, без обзира на то колико добро изгледа његова форма на терену. Такође, у одређеним ситуацијама може бити део шире слике не само метаболичког већ и хормонског статуса.

С тим у вези, код одређених спортиста може бити релевантан и хормонски статус. Тестостерон, кортизол, прогестерон и други хормони не треба да буду само још једна ставка на папиру. Њихово значење зависи од пола, узраста, спорта, оптерећења, периода сезоне и бројних других фактора.

Витамин Д и ПТХ могу бити важни када желимо да сагледамо статус који је повезан са метаболизмом калцијума и здрављем костију, али и ширу слику у којој се налазе мишићна функција, опоравак и опште стање организма. Ту су и сада већ прилично “популарни” хомоцистеин и заиста многи други параметри који у одређеним ситуацијама могу помоћи да се прошири слика метаболичког и нутритивног статуса.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Није циљ да урадиш што већи број анализа. Циљ је да знаш шта желиш да сазнаш, које анализе ти у томе могу помоћи и како ћеш њихове резултате повезати са оним што се у том тренутку дешава са тобом. Референтна вредност није исто што и твоја оптимална ситуација

И управо овде долазимо до најважније ствари.
Није циљ да урадиш што већи број анализа. Циљ је да знаш шта желиш да сазнаш, које анализе ти у томе могу помоћи и како ћеш њихове резултате повезати са оним што се у том тренутку дешава са тобом.

Зато лабораторијски налази имају много већу вредност када се прате кроз време. И добијаш много више информација него када само једном погледаш папир и кажеш: „Све је у границама”. Јер референтна вредност НИЈЕ исто што и твоја оптимална ситуација.

И управо зато лабораторију треба посматрати заједно са тренингом, такмичењем, опоравком, исхраном, субјективним осећајем и свим другим информацијама које имамо о спортисти.
Некада ће нам једна анализа бити довољна да одговоримо на питање. Некада ће бити потребно посматрати више њих заједно.

Зато није поента у томе да знаш напамет десетине лабораторијских параметара. Поента је да разумеш шта желиш да сазнаш о свом организму и зашто баш тада гледаш одређене параметре.
А када све добијене параметре упоредиш са својом формом, тренингом, опоравком и субјективним осећајем, добијаш много комплетнију слику о томе како твоје тело подноси оно што од њега тражиш.