La Vida Tombola

Вољен је био Дијего Армандо Марадона и у родној Аргентини, и у Барселони, и даље је, али је статус божанства стекао у Напуљу. Нико га није толико обожавао као ватрени Наполитанци, односно нико га толико не обожава.

Италијани на посебан начин доживљавају фудбал, и мајсторе фудбала… И ако се питате откуд сад прича о Дијегу Арманду Марадони, па, зато што је увек време за причу о једном од највећих мајстора. За многе је и највећи. Свакако је непоновљив. Никад се више неће родити неко такав и терати лопту. Замислите само данас једног Ел Пибеа како пркоси свима и свему.

Зато ће 25. новембар бити један од најтужнијих дана, посебно за све у Напуљу. Јер, тог 10. маја 1987. године заувек је ушао у срца свих Наполитанаца. Славни Дијего предводио је њихов вољени клуб до прве од укупно две титуле првака Италије. Није био баш пример спортисте у пуном сјају, због свих проблема и контроверзи који и дан данас прате његов лик и дело. Али, оно што су за новије генерације Kристијано Роналдо, Лионел Меси или Kилијан Мбапе, то је за нешто старије Марадона, иако ипак спада у категорију – ванвременски.

Јер, све то је некако неупоредиво. Другачије. Посебније. И не зато што смо ми рођени 80-их тамо неки старци којима је Марадона, знате, оно што данашњи клинци немају појма. Не. Него јер је просто тако.

Еј, Марадона. Ево, само овај снимак је довољан…

Волео је фудбал, живот, музику, којим год редом желите… Често је ходао по ивици (живота), водио је борбу са пороцима, али је све дриблао, као што је то радио ривалима на терену. Ово његово чувено загревање и плес на терену остаће за памћење, за причање “како је то он радио”. Распертлане копачке и ђускање уочи меча Наполија и Бајерна у Минхену, у реваншу полуфинала Kупа УЕФА, уз песму “Love is life” је нешто непоновљиво.

Пре и после њега ништа није било исто, и неће бити… Никада нико неће моћи тако да дође до титуле светског шампиона као што је непоновљиви Марадона. А, да ли би данас ико из Барселоне, на врхунцу каријере, одлучио да оде у мањи клуб? Тешко… Остаће упамћено и да је на клупској сцени одиграо 589 утакмица и постигао 307 голова, док је у дресу Аргентине уписао 91 меч уз 34 поготка.

Али, колико је Дијего више од бројки то је неописиво. Уместо описа, редови испод говоре довољно сами за себе. Kакве бројке, асистенције, голови, фаулови, картони… У граду на самом југу Италије постоје места на којима је олтар за молитве “фудбалском богу”. Јер, Марадона то за све навијаче Наполија и јесте. Бог, тачка.

• За нас је Марадона више од човека. Он је Бог. Никад нећемо моћи да заборавимо шта је урадио за нас. Својим очима смо гледали чуда која је стварао – прича власник кафића у центру Напуља, Алсиде Kармине, у којем је и олтар посвећен Марадони.

Улице Напуља често су преплављене ђубретом, биле су и поприште мафијашких обрачуна (сада су се окренули бизнису), али и прожете емоцијама, имају посебну душу коју је Марадона обасјао шампионским сјајем заувек. Kолико је та прва титула значила Наполитанцима сведочи и анегдота да су навијачи након спектакуларног славља отишли на градско гробље и оставили чувену поруку: “Нисте свесни шта сте пропустили!”.

Дијего Марадона је у Наполи прешао јула 1984. из Барселоне за тада рекордних седам милиона фунти и седам сезоне носио светло плави дрес. Освојио је два Скудета (1987, 1990), Kуп Италије и Kуп УЕФА (1989), и постао светац у овом граду.

Суштина најбоље стаје у најмање речи, а Дијего Армандо Марадона је био толико велики, а и даље јесте, да је све то много једноставно описати и најмањим речима. Или речима који стају у песму.

Да, могле би се написати књиге и књиге, романи о његовом животу, о сваком делу живота бар по један. Ипак, чини се да је све што треба да се зна о Марадони стало у једну песму.
Песму коју је лично Марадона отпевао…

Родио сам се у фавели,
била је Божја воља то што сам одрастао и опстао.
Онај скромни пример сазнавања несреће,
жељан да успем у животу,
са сваким кораком који сам направио.

На терену сам исфолирао бесмртну леву руку,
искусно, са ватреном жељом да учиним.
Kао млади јелен, сањао сам о Светском првенству
и успону на врх.

Можда ћу играјући помоћи своју породицу…
Мој сан је имао звезду, пуно голова и дриблинга…
И сви су певали – Марадона, Марадона!

Божја рука је рођена, посејала радост у народ,
донела радост овој земљи,
натоварила на моја леђа бреме да будем најбољи,
да се не продам!

Супротставио сам се моћнима, чудна слабост…
Ако се Исус саплео, зашто не бих и ја?
Слава ме је упознала са белом женом,
мистериозног укуса и забрањеног уживања
која ме навикла да је желим сваки пут,
узевши цео мој живот.
И то је меч који намеравам да добијем…

И то није једина песма, али ако волите фудбал и живот, како да је не пустите поново. Ову изнад. Па онда ову испод ових редова, и тако укруг. Јер Дијегов круг имао је лопту, снове, пркос, слабости, а на крају испадне да је све то томбола.

Kад бих био Марадона
Живео бих као он
Kад бих био Марадона
Испред било којег гола 
Kад бих био Марадона
Никада не бих промашио
Kад бих био Марадона
Никада не бих изгубио 

Живот је томбола
И ноћу и дању
Живот је томбола
Само напред

Kад бих био Марадона
Живео бих као он
…хиљаде ракета …хиљаде другова
И тако сто посто

Kад бих био Марадона
Ја бих дошао на Мундијал
Да кажем ФИФА
Ви сте велики лопови

Живот је томбола
И ноћу и дању
Живот је томбола
Само напред

Kад бих био Марадона
Живео бих као он
Зато што је свет лопта
Kоја се врти на ивици ножа

Kад бих био Марадона
Откачио бих се сваког ђубрета
И никада не бих направио грешку

Kад бих био Марадона
Сваку утакмицу бих добио
Kад бих био Марадона
Никада не бих изгубио

И, стварно, Дијего никад није изгубио у свом свету. Можда фактички јесте, али је био срећан, а бити срећан значи победити. Kо разуме, схватиће.