Ћаби, промени културу и донеси победничке процесе у Лондон

Од како су гласине да је ово завршено узимале све више маха, доста сам размишљао на тему доласка Ћабија Алонса, и после дуго времена, поново сам ухватио себе са стварном надом у лепе дане за навијаче Челзија – покушаћу да своја размишљања поделим и образложим.

Прво бих говорио о BlueCo, власницима клуба који су навукли гнев како навијача, тако и шире јавности њихов, до сада, безумним вођењем политике клуба. Оно што сам до сада видео јесте много неутралних и добронамерних људи који верују да Алонсо прави велику грешку, али ја ћу покушати у наредним редовима да ситуацију представим из оптимистичног угла, и да образложим зашто верујем да овај пут може бити другачије.

Бил Симонс, легендарна медијска личност Америке, има одличну дефиницију за нове власнике франшиза тамо, а мислим да се таква ситуација управо дешавала у Челзију од 2022. На слици испод имате сумиран тај синдром нових власника, па и сами процените.

Додуше, из онога што је сада и потврђено, а тада се спекулисало, крај Енза Мареске и Челзија не делује као једностран, већ као нешто што је и Италијан прижељкивао због места наследника Пепа које му намењено.

Оно што је био фијаско јесте постављање Лиама Росениора, који упркос модерним и занимљивим тактичким идејама, рекао бих ипак није имао нити искуства нити ауторитета да оствари односе са свлачионицом.

Но, доста о томе шта је било, идемо сада на разлоге зашто долазак Ћабија доноси радост и оптимизам. Верујем да сви знате његов CV као играча, као и његов невероватан успех са Леверкузеном, у сезони где су изгубили један од 53 одиграна меча.

Исто тако знате и његов “неуспех” у Реалу. Ипак, све оно што се у том клубу одиграло након његовог одласка указује да можда није он био проблем. Свакако верујем да га је и то искуство много научило и да ће бити од изузетног значаја у преузимању оваквог задатка.

А ево и једног снимка из 2019. и једног солидног предвиђања Жозеа Муриња…

Оно што ће Алонсо имати у своју корист при самом доласку јесте респект играча који је природан због његове велике играчке каријере. То је наравно само први утисак који брзо може да исчезне, ако се не постави једини реални ауторитет, а то јесте ауторитет знања.

Иако не бих сада више о тактици, стилу игре и тим техничким детаљима, апсолутно верујем да је Ћаби Алонсо у тим сегментима фантастичан, што је већ и показао. Оно што ће бити његов главни задатак јесте да промени културу и донесе победничке навике и процесе клубу.

У фудбалу на врхунском нивоу постоји јасан тренд да је тренер једноставно носилац целог пројекта и клупске културе и развоја самог клуба и спортског пројекта. Пеп, Артета, Емери, Енрике, Симеоне, Флик, некада Арсен Венгер и Алекс Фергусон и јос много примера широм света. И у том сегменту лидерства и карактера, Алонсо изгледа као неко ко може бити лице новог Челзија.

База играча која ће га дочекати има врхунски потенцијал, и што је важно тек треба да уђе у најбоље године. Наредна 2-3 прелазна рока ће бити од изузетног значаја, и ту ће цела спортска структура бити на испиту, прво на идентификацији појачања, а потом и на довођењу истих.

Оно што сам до сада прочитао јесте да ће идеја бити довођење барем два појачања која ће инстант донети квалитет и бити стартери. А, у садашњем саставу у свакој линији већ постоји или врхунски играч, или врхунски потенцијал.

• одбрана – Colwill, Reece James, Cucurella
• средина – Caicedo, Enzo, Palmer
• напад – Joao Pedro, Estevao (top talenat)

Kао и велики потенцијали попут- Hato (2006), Acheampong (06), Quenda (07) који је већ потписао… Свакако, екипа пуна квалитета и потенцијала.

То би била нека моја размишљања на тему Челзија и Ћабија у краћим цртама, а свакако оно што ће ме још више занимати и што ћу врло вероватно анализирати и о томе писати јесте начин игре и идеје које ће Алонсо покушати да примени.