Морамо да причамо: Пустите децу да буду деца и да се играју

„Ало судија, је л’ си слеп!?“. „Тренеру, убаци моје дете, шта глумиш мангупа!?“. „Тренеру, избаци овог дебелог!“. „Судија, ја ћу после да те сачекам!“. Е, сад замислите децу на терену која чују овакве ствари од својих родитеља. Ниједно дете не заслужује тако нешто. То је дете које поручује: “Kад ви вичете, ја се стидим, не играм боље, него играм горе. Немојте никад то да заборавите”.

Дечији спорт је нешто најчистије и најискреније, барем би требало да буде. Одавно је код нас мало тога чистог и искреног, али ако су поједини спремни да деци и то укину, онда стварно…

Сећам се дана када сам био дете, она генерација рођена крајем 80-их којој су за срећу биле довољне две цигле или јакне да се баце као стативе, и лопта, и то је то, имамо терен. Свака гаража, празан оквир или шта год да подсећа на гол, било је само бонус. Ваљање на улици у стилу италијанских фудбалера због фаула се подразумевало. Па, да ли се од имагинарне стативе одбила у гол или отишла “напоље”. Ма, сто успомена… Оних најлепших, искрених, јер смо се играли.

Све је доступно, све је на извол’те, граница пристојности је одавно ненормално ниска, неке вредности замениле су оне на којима смо одрастали

Данас је бити дете које се игра и бави спортом неупоредиво са временом пре 30 година (средином 90-их) из више разлога, сулудо би било набрајати их сад све. Просто, сад живимо дигитално доба наспрам свега што смо тада живели у сваком смислу на овим просторима, због чега је деци данас и лакше, али и много теже. Све је доступно, све је на извол’те, граница пристојности је одавно ненормално ниска, неке вредности замениле су оне на којима смо одрастали…

Зашто све ово пишем и о чему то морамо да причамо? Прича иде у два правца, прво идемо до Румуније, па се враћамо кући одакле шаљемо најважније поруке.

ШТА ЈЕ ТО ЦРНИ KАРТОН?

Фудбалски савез Румуније (ФРФ) одлучио је да уведе потпуно ново правило како би заштитио децу од вређања, притиска и насилног понашања током утакмица млађих категорија. Тако се у румунском фудбалу појавио „црни картон“, али за разлику од жутог и црвеног неће бити намењен играчима.

На мети ће бити родитељи и остали гледаоци на трибинама који се понашају непримерено. Нова правила одобрена су 11. септембра и одмах ступају на снагу, а примењиваће се на утакмицама млађих категорија од У7 до У16. Судија га неће показивати фудбалерима, већ ће њиме реаговати на озбиљно непримерено понашање родитеља, чланова породице и осталих гледалаца.

Предвиђен је протокол у три корака. Судија ће најпре привремено зауставити утакмицу и затражити од тренера да покушају да смире навијаче. Уколико се инциденти наставе, меч ће бити прекинут на десет минута, а обе екипе ће отићи у свлачионице. Ако се ситуација не смири ни после повратка на терен, судија ће показати црни картон и дефинитивно прекинути утакмицу.

О евентуалним додатним санкцијама након тога одлучиваће дисциплински органи Румунског фудбалског савеза. Посебно је занимљиво што се нова правила не односе само на сукобе са противницима, тренерима или судијама. ФРФ жели да спречи и непримерено понашање родитеља према сопственој деци. Разлог за активирање протокола могу да буду вређање, ударање или гурање сопственог детета, чланова стручног штаба, противничких играча или тренера. На листи прекршаја налазе се и константни вербални напади на судије, као и вербални или физички сукоби између родитеља и осталих гледалаца.

Одрасли немају шта да утичу на децу на терену, већ могу да буду само подршка у најлепшем смислу, а деца треба да уживају фудбалу

На овај начин Фудбалски савез Румуније покушава да направи безбедније окружење за најмлађе фудбалере и спречи да понашање одраслих са трибина утиче на децу која би на терену пре свега требало да уживају у фудбалу.

Само да поновимо овај део претходне реченице – и спречи да понашање одраслих са трибина утиче на децу која би на терену пре свега требало да уживају у фудбалу. Kолико је само једноставно.

Одрасли немају шта да утичу на децу на терену, већ могу да буду само подршка у најлепшем смислу, а деца треба да уживају фудбалу. Јер су и даље деца.

Зашто причамо уопште о Румунији? Па, нешто слично дешава се и код нас од краја септембра, а чини ми се да неоправдано пролази испод радара, зато се причом враћамо кући као што смо и најавили.

НЕМА KЛАСИЧНОГ СУЂЕЊА ДЕЦИ

Након више година рада са најмлађим фудбалерима, праћења утакмица и понашања свих учесника, Фер-плеј лига од ове сезоне уводи нови модел организације утакмица за категорије У7 и У8, односно децу рођену 2019. и 2020. године. Основна идеја промене је једноставна – мање притиска на децу, мање акцента на резултат, а више одговорности одраслих да својим понашањем покажу шта фер-плеј заиста значи.

Зато на утакмицама најмлађих више неће бити класичног активног суђења. Одлуке на терену доносиће тренери две екипе, договором и у духу фер-плеја. На тај начин тренери неће имати само улогу вођења своје екипе, већ ће пред децом директно демонстрирати поштовање противника, коректност и способност да спортски интерес детета ставе испред резултата.

Судија остаје присутан, али добија значајно другачију улогу. Интервенисаће када тренери не могу да се усагласе око одређене ситуације, док ће посебну пажњу посветити праћењу атмосфере на утакмици и понашању тренера, играча и публике. После сваке утакмице биће додељена фер-плеј оцена, која ће бити јавно представљена преко разгласа и подизањем табле са оценом.

Фер-плеј лига овим моделом жели да направи још један корак ка окружењу у којем ће дете имати право да погреши, да учи, да ужива у игри и да фудбал упозна без непотребног притиска

Један од најважнијих сегмената новог модела биће понашање публике, пре свега родитеља. Искуство Фер-плеј лиге показало је да управо код најмлађих узраста притисак са стране терена може значајно да утиче на начин на који деца доживљавају утакмицу. Због тога ће судија посебно пратити реакције публике, навијање, коментарисање судијских и тренерских одлука, као и целокупну атмосферу коју одрасли стварају око терена. Циљ није кажњавање родитеља, већ подизање свести да се фудбал детета од седам или осам година не сме претворити у утакмицу одраслих.

Фер-плеј лига овим моделом жели да направи још један корак ка окружењу у којем ће дете имати право да погреши, да учи, да ужива у игри и да фудбал упозна без непотребног притиска. На терену ће играти деца. Одрасли ће овога пута имати задатак да покажу да су дорасли игри. Нови модел примењиваће се искључиво у категоријама У7 и У8, а његова примена и ефекти биће праћени током сезоне како би Фер-плеј лига, на основу искуства са терена, наставила да развија систем у најбољем интересу деце.

ПОРУKЕ РОДИТЕЉИМА И ПРАВИЛА ПОНАШАЊА

И то је само једна од одлука коју је Фер-плеј лига покренула у циљу заштите деце на терену. Пре скоро годину дана на стадионима је откривено 30 табли са правилима понашања које су писала управо деца.
Њихове поруке су искрене, духовите и дирљиве и представљају аутентичан поглед деце на атмосферу око терена. Управо те поруке сада красе трибине и подсећају све присутне да је фудбал простор игре, подршке и радости, а не притиска и тензије.

Поруке које су деца писала својим речима су постављене на трибинама као јасан подсетник родитељима, тренерима и навијачима да деца најбоље знају како желе да фудбал изгледа и какво окружење им прија.

“Желим да родитељи не вређају противнике, њихове родитеље и судије”.
“Волео бих да маме и тате гледају утакмицу, а не бих волео да псују”.
“Вичите и навијајте, али будите фини”.
“Смета ми када се родитељи деру на играче и судије. Немојте да псујете.”

Само су неке од порука и правила која са трибина могу опоменути родитеље и подсетити их да су они ту управо због деце. Небитно да ли своје или “противничке”, нема противника кад се деца у том узрасту играју, јер треба прво да се здраво развијају, друже, заљубе у фудбал, па онда све остало…

Све те поруке стигле су у склопу акције “Ви сте ту због нас” покренуте у августу 2025. године која разоткрива ружно понашање родитеља на дечијим утакмицама. Сведочили смо разним сценама којима место није нигде, а понајмање на дечијим утакмицама.

“Kад ви вичете, ја се стидим, не играм боље, него играм горе. Немојте никад то да заборавите”.

View this post on Instagram

A post shared by Fair play liga (@fairplay.liga)

Ескалација вербалног и физичког насиља, и то иницирана од стране родитеља на утакмицама млађих категорија је проблем којем је требало стати на пут. Не знам, осећам се сулудо док уопште причамо о овоме, али то је, нажалост, реалност.

„Ало судија, је л’ си слеп!?“

„Тренеру, убаци моје дете, шта глумиш мангупа!?“

„Тренеру, избаци овог дебелог!“

„Судија, ја ћу после да те сачекам!“

Е, сад замислите децу на терену која чују овакве ствари од својих родитеља. Ниједно дете не заслужује тако нешто. То је дете.

“Kад ви вичете, ја се стидим, не играм боље, него играм горе. Немојте никад то да заборавите”.

Е, па, драги родитељи, и сви остали који гледате своју и не само своју децу на спортским игралиштима широм Србије, ако вам ове две речнице изнад нису довољно јасне, онда џабе причамо било шта. А мислим да су кристално јасне, зато морамо да причамо о њима.

И да кроз фудбал (и сваки други спорт) учимо, растемо, будемо бољи људи и прави пример деци, а да терени буду место где се чују само осмеси и подршка.

„Спорт у детињству обликује тело, дух и карактер, а деца кроз њега уче упорност, сарадњу и достојанство. Родитељи су први узори и свака реч и гест са трибина постају огледало у којем се деца препознају и који ће вероватно понављати сутра. Дечије утакмице нису и не смеју бити борба за его родитеља, већ школа живота за нашу децу. Свака увреда и свака тензија урезују се у њих јаче од било ког гола. Величина спорта је у томе да учи како да се носиш и са победом и са поразом, зато му вратимо праву улогу и тиме вратимо деци безбедно окружење у сваком спорту”.

Дечије утакмице нису и не смеју бити борба за его родитеља, већ школа живота за нашу децу. Није лоше да понављате то у себи сутра када будете подршка деци са трибина.