Kолико један фудбалски клуб у еврима вреди граду у којем постоји?

Kолико вам значи када почнемо причу о томе која је вредност једног клуба? Kолико вреди навијачима, локалној заједници, играчима… Сви ту вредност замишљамо апстрактно, као нешто што се не може опипати, али је ту. Једноставно, вредност.

Неко помисли на вредност клуба у моралном и етичком смислу, док други одмах крену да размишљају у папирним новчаницама. Е сада, вредност клуба може бити и то колико коштају његови играчи, колики му је буџет, колико заради од улазница и колика је вредност његових некретнина и стадиона.

Много теже бисмо израчунали колико вреди детету које је преко њега добило прилику да тренира, човеку којем је помогао да изађе из изолације или локалном клубу који захваљујући његовој подршци наставља да ради. Атлетик Билбао је кроз своју фондацију покушао да прерачуна вредност коју има у локалној заједници и да је изрази на начин који цео фудбалски и пословни свет разуме: изразили су је у еврима!

У септембру је објављен њихов обрачун за 2025. годину, према којем су активности фондације произвеле нешто више од 24 милиона евра друштвене вредности. На сваки евро буџета фондације долази приближно 3,79 евра процењене користи за друштво.

Атлетик подржава локалне фудбалске клубове, учествује у програмима менталног здравља и педијатрије, развија програме укључивања, а уз све то организује филмске и књижевне садржаје

Овде треба застати, јер цифра лако може да одведе причу у погрешном смеру. Атлетик није поделио 24 милиона евра, нити је толико зарадио. Покушао је да новчано изрази вредност онога што његова фондација ради кроз спорт, културу и подршку људима, а ради много тога што на први поглед не бисмо ставили у исту реченицу.

Атлетик подржава локалне фудбалске клубове, учествује у програмима менталног здравља и педијатрије, развија програме укључивања, а уз све то организује филмске и књижевне садржаје. “Thinking Football” је филмски фестивал који кроз фудбал отвара друштвене теме, док “Letras y Fútbol” повезује књижевност и фудбал кроз сусрете и разговоре са писцима. Оба припадају истом свету којем припадају терен, тренинг и клупски грб.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Мени је управо тај спој најзанимљивији јер човек који воли клуб може преко њега да дође до књиге. Неко други ће кроз филм први пут разумети живот људи са којима нема много додирних тачака. Дете ће добити подршку за бављење спортом, а породица разлог да клуб доживљава као нешто што учествује у њеном животу.

За наше клубове овде постоји врло конкретна лекција о томе како треба бринути о локалној заједници и радити и расти заједно са њом

Тако се гради садржај реченице коју у фудбалу често изговарамо: „Овај клуб припада свом граду.“ Атлетик је отишао корак даље и покушао да тај однос евидентира. Уз помоћ стручњака, разговара са људима и организацијама које учествују у његовим програмима, одређује показатеље користи и претвара их у процењене новчане вредности. Добијени износ зависи од методологије, а извештај отворено наводи да део раста потиче и од бољег мерења. Зато тих 24 милиона треба читати као процену, уз разумевање начина на који је настала.

За наше клубове овде постоји врло конкретна лекција о томе како треба бринути о локалној заједници и радити и расти заједно са њом. Почетак може да буде мали: сарадња са библиотеком, редован програм са локалним удружењем, подршка деци којој је бављење спортом тешко доступно. Важно је да постоји континуитет и да неко уме да одговори на једноставно питање: шта се људима променило захваљујући томе и колико је клуб постао део живота заједнице ван викенда и ван утакмица?

Такав одговор даје тежину и причи коју клуб говори о себи. Партнер добија јаснију слику о томе шта подржава, а људи из заједнице могу да препознају сопствено искуство у клупским порукама.
Можда ће мало ко запамтити тачан износ из Атлетиковог извештаја, али вреди запамтити питање које су себи поставили: Kада се утакмица заврши и људи оду кући, шта од нашег клуба остаје у њиховом свакодневном животу?

Шта вама остаје од вашег клуба?