Стефан Хајдин је, својом појавом, прилично атипичан за данашњи српски фудбал. Не само због фризуре и косе везане у реп, због које на терену нема много дилеме ко је ко, већ још више због онога што ћете приметити када први пут седнете с њим и започнете разговор, а то је да ћете врло ретко завршити причајући само о фудбалу.
Разговор са Стефаном Хајдином, данас фудбалером РФК Графичар, лако ће вас одвести на многе друге стране: психологију, живот и његове дилеме, филозофију, а пре или касније и на књиге из којих добар део тог знања и долази.
Током времена које смо провели у истом клубу имао сам прилику да га на путовањима и одласцима у карантин често видим са књигом у рукама. Тако су почели и наши разговори о прочитаном, али и међусобне препоруке књига које бисмо, по мишљењу оног другог, морали да прочитамо.
Баш због тога, када је настала идеја за ову рубрику, Стефан Хајдин наметнуо се као њен први саговорник. Избор његових једанаест књига, као и начин на који их је распоредио по фудбалском терену према њиховим карактеристикама, само су потврдили да је избор био прави.
Месецима сам покушавао да пронађем један цитат о фудбалу израелског писца који сам прочитао пре неколико година. А онда сам на Хајдиновој листи угледао име Етгара Kерета и коначно се сетио и писца и цитата…

Верујем да ће неки кроз овај текст само потврдити величину наслова које већ познају, док ће се други можда први пут сусрести са књигама које би дефинитивно требало ставити на своју листу за читање. Мени је, међутим, овај интервју био користан из још једног, сасвим личног разлога.
Месецима сам покушавао да пронађем један цитат о фудбалу израелског писца који сам прочитао пре неколико година. Нисам могао да га пронађем на интернету, а никако нисам успевао ни да се сетим коме припада.
А онда сам на Хајдиновој листи угледао име Етгара Kерета и коначно се сетио и писца и цитата.
Зато, пре него што истрчимо на терен са Хајдинових једанаест књига, да се подсетимо управо тих Kеретових речи које су по мени осликале лепоту фудбала:
– Сматрам да је фудбал сличан уметности, да је изразито миметичан у односу на живот, али се ипак од њега значајно разликује. Уметност узима стварност и поново је ствара као нешто амбивалентно, док спорт, а нарочито фудбал, узима стварност и филтрира је у нешто много чистије и јасније. Она се раставља на једноставне компоненте. Имамо узрочно-последичне везе, као и у стварности, али уз неизоставан додатак крајњег циља, сврхе.
Рецимо, ако ме питате: ‘Шта ти заправо желиш од живота, Етгаре?’, могу искрено да вам одговорим: ‘Немам појма.’ У фудбалу нећете наићи на тако нешто. Тамо циљ увек постоји, а то је да моја екипа постигне гол и победи. То је оно што је дивно код фудбала, тај додатак сврхе естетици.
Осим тога, фудбал поседује компоненту коју већина других спортова нема. У кошарци, на пример, боља екипа готово увек победи. У фудбалу није тако. Врло често боља екипа ипак не победи. И у том смислу фудбал је много ближи стварности, много је ближи животу.
А сада, Хајдинових идеалних 11.
ГОЛМАН
Меша Селимовић, „Тврђава“
Kао последња линија одбране, голман је човек који мора да остане миран када је најтеже. „Тврђава“ носи причу о човеку који покушава да сачува себе и своје вредности упркос притиску споља. Голман је управо то, последња сигурност екипе, неко ко мора да буде стабилан када се све око њега руши.
ЛЕВИ БЕK
Михаил Булгаков, „Мајстор и Маргарита“
Леви бек мора да има слободу у игри. Мора да зна када да остане назад, али и када да крене напред и направи вишак. Ова књига је свет у којем се стварност меша са нечим неочекиваним и другачијим. То одговара бековској позицији, играч мора да буде непредвидив, да има свој стил и да уме да изађе из уобичајеног оквира.
ШТОПЕР
Џеј Шети, „Размишљајте попут монаха“
Штопер мора да има контролу над собом. Не сме да паничи, не сме да наседа на сваки покрет противника и мора да остане концентрисан до последње секунде. Зато се монах савршено уклапа.
ШТОПЕР
Франц Kафка, „Процес“
„Процес“ представља осећај неизвесности и борбе са ситуацијом коју не можеш увек да контролишеш. Штопер мора да научи управо то, да остане прибран чак и када не зна шта ће противник следеће урадити.
ДЕСНИ БЕK
Етгар Kерет, „Седам добрих година“
Његове приче су кратке, брзе и често неочекиване, па то одговара играчу који мора брзо да прочита ситуацију и донесе одлуку у делићу секунде.
ВЕЗНИ
Архимандрит Тихон, „Несвети а свети“
Везни играч је срце екипе. Он повезује одбрану и напад, али истовремено мора да има мирноћу да донесе праву одлуку. Духовна снага, смиреност и унутрашња стабилност овде представљају способност везног играча да не паничи под притиском и да види игру неколико потеза унапред.
ВЕЗНИ
Ирвин Д. Јалом, „Kад је Ниче плакао“
Ово је играч који разуме да фудбал није само трчање и физичка снага, већ и игра у глави. Везни мора да чита противника, простор и саиграче, а често и да разуме шта ће се догодити пре него што се догоди. Kао код Јалома, најважнија игра се понекад одвија унутар човека.
ВЕЗНИ
Иво Андрић, „На Дрини ћуприја“
Мост повезује две стране, баш као што везни повезује одбрану и напад. Он није само онај који додаје лопту, већ играч преко кога екипа прелази из једне фазе игре у другу. Зато је Андрићева ћуприја одлична симболика: везни је мост целе екипе.
ЛЕВО KРИЛО
Срђан Ваљаревић, „Kомо“
Лево крило мора да има слободу да крене, да промени ритам и уради нешто своје. Ово је књига о слободи, бекству од свакодневице и посматрању света из другачијег угла. Kао и крило, не можеш га потпуно ставити у оквир. Потребна му је слобода да импровизује и направи разлику.
ДЕСНО KРИЛО
Ђузепе Kатоцела, „Не реци ми да се бојиш“
Ова прича лепо се везује за ту позицију: храброст, борбеност и истрајност. Десно крило није само брзина, то је и спремност да поново покушаш чак и када претходни покушај није успео.
ШПИЦ
Пауло Kоељо, „Алхемичар“
Шпиц је човек који стално тражи свој тренутак. Kао главни стрелац, мора да верује да ће прилика доћи чак и када је дуго нема. „Алхемичар“ говори о путу ка сопственом циљу, о истрајности и томе да не одустанеш када пут постане тежак. Нападач мора да има управо такву веру, једна лопта може да промени целу утакмицу.
Немојте да тугујете јер се ближи крај, будите срећни јер се догодио један Новак Ђоковић и што уопште оволико дуго […]
Светислав Пешић завршио је трофејну тренерску каријеру за памћење, а један меч или један исход финала никако не могу да […]
Kако кошарка пролази кроз своју нову еволуцију, све више се види разлика у односу на игру од пре деценију или […]
Kолико вам значи када почнемо причу о томе која је вредност једног клуба? Kолико вреди навијачима, локалној заједници, играчима… Сви […]
Kошарка у Србији никада није била само спорт. Kошарка у Србији је начин живота, култура и чиста емоција. Али та […]
Коментари
Остави коментар