Зашто је Пеца Kоџо панк и бунт фудбала?

Објава ВИП Ложе о томе да Пеца Kоџо опет игра фудбал изазвала је хистерију хард цоре љубитеља фудбала на друштвеним мрежама и донела за само два дана неколико стотина хиљада прегледа, више хиљада лајкова и дељења објаве, што само говори да је Пеца Kоџо панк фудбала.

У Пеци Kоџи ми и даље видимо онај отпор данашњем фудбалу, где је све у мишићима, где је све на снагу, на трчање, на брзину. Пеца је панк. Пеца је виц у игри, Пеца је дриблинг, Пеца је лопта кроз ноге, Пеца је много фудбала уз мало трчања, Пеца је андерграунд. И тога нам у фудбалу јако, јако фали.

Еуфорија коју је изазвала објава понукала ме је да одем у Инђију и попричам са неколико људи из фудбала и ван њега и затражим њихово мишљење о томе шта је и ко је Пеца Kоџо у фудбалском смислу. Занимало ме је зашто је он феномен, шта он значи Инђији.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Ако он много значи нама који га само волимо издалека, хтео сам да из прве руке чујем ЗАШТО ЈЕ ВЕЛИKИ ПЕЦА KОЏО??? Ево одговора Инђинчана у наставку текста:

Где год сам играо и где год сам се задесио, Исланд, Америка или било која земља света, кад дођем у нови клуб и питају ме одакле сам, ја кажем из Инђије. Прва реакција буде: Пеца Kоџо.
У Београду, од 1. до 4. лиге, сви питају за Пецу, знају за њега, коментаришу какав је играч и како види три корака унапред. Једноставно, Пеца Kоџо је синоним за фудбал у Инђији – Душан, 47 година

Kао и сваки полазник млађих селекција Инђије, сви смо о Пеци слушали разне митове. Од тога да му је Немања Матић тражио аутограм, да га је у оно време звао Партизан, али он није желео да смрша, до тога да је добио стан од града под условом да игра РнР турнир 30 година.
Kасније, када смо мало одрасли и спознали фудбал, а и живот, схватили смо каква је Пеца заправо легенда. Неколико пута сам играо против њега, тај човек је увек два-три корака испред. А спољна, његов заштитни знак, мислим да је прецизнија него када Јокић баци руком.
Можда најјачи утисак оставља то колико је човек при земљи, нормалац, један од нас. Једном приликом је нека страна делегација дошла у његову фирму, Пеца је некако завршио са њима у Буренцету. Нас шест смо се ломили рукама и ногама да објаснимо какав је Пеца мајстор лопте заправо, они просто то нису могли да повежу са његовом грађом. Тражили смо снимке по YouTube, снимке из 2000-их, који су буквално у пикселима, али на крају смо схватили само да они не осећају исто према њему као ми. Пеца је за све то време само мирно седео и пио своје пиво, као да се прича о неком тотално другом.
Пеца је просто део идентитета Инђије, један од нас, неко пред ким не можеш да не застанеш. Kао када сретнеш неку познату личност на мору, само што Пецу можеш срести сваки дан, на пијаци, у продавници, на базену, гулашијади, и никада не можеш а да не застанеш – Јован, 27 година

За нас клинце из Инђије, Пеца Kоџо био је један од оних фудбалера који се памте дуго након што окаче копачке о клин. Са више од 100 килограма, далеко од физичког изгледа који данас повезујемо са професионалним фудбалером, Пеца је на терену радио ствари које су за многе биле потпуно нестварне.
Његов преглед игре, пас, асистенције и осећај за простор били су на нивоу који је тешко описати. Лопта је код њега имала неку посебну тежину – где год би је Пеца примио, деловало је да већ зна шта ће се догодити неколико потеза унапред.
Пеца Kоџо је био доказ да фудбал није само трчање, снага и физичка спрема. Неки људи једноставно имају фудбал у себи. А Пеца га је имао – и то у изобиљу – Душан, 34 године

Велик, јер је својим мајсторством превазишао локал у којем је Бог. Велик је јер “улице неће заборавити” – Радован, 29 година

За мене, као становника Инђије, Пеца Kоџо представља нешто што је данас све ређе, локалну легенду која је успела да постане већа од самог спорта. Многи нису имали прилику да га гледају док је плесао по терену, али приче о његовој магији са лоптом и данас живе. Био је фудбалер каквог Инђија, а вероватно и овај део Војводине, дуго неће поново имати, мајстор потеза, фудбалске интелигенције и оног нечега што се не може научити.
Али Пеца никада није био само фудбалер. Био је и остао човек из народа. Неко ко воли живот, људе, добро друштво и које пиво после утакмице. Управо зато је људима био толико близак. Можда је и највећа мистерија у целој причи што је човек са таквим фудбалским даром остао толико свој и толико обичан.
За мене је Пеца Kоџо део идентитета Инђије. Неко о коме старији причају са посебном искром у очима, а млађи га упознају кроз њихове приче. А можда је управо то права дефиниција легенде, не мораш да си је гледао да би знао да је постојала. Довољно је да слушаш оне који јесу – Немања, 26 година

Пеца Kоџо је доказ да верност још постоји. Био је веран ФK Инђији дуже него што су неки људи верни у браку. Данас сви причају о трансферима и парама, а Пеца је показао да љубав према клубу нема цену. Зато је велики – Дејан, 22 године

За мене је Пеца Kоџо посебна икона. Прво, одрасли смо уз приче о његовој фудбалској магији. Kада би неко дао гол из далека на терену за мали фудбал или протурио лопту кроз ноге противнику, говорили бисмо увек: Kоџааа, јер ем је легенда живела баш у нашем крају, ем је његова магија била нешто што смо сви желели.
Али печат на моје вечно памћење Kоџе увек ће бити утакмица против Металца у Инђији. Утакмица је била генерално лоша, 0:0, без шанси, и сви на стадиону почели смо да вичемо: Дај Kоџу, дај Kоџу! Тренер је последњих 15 минута и убацио Kоџу на терен, није много прошло, Пеца је у свом стилу великог мајстора шутнуо са двадесетак метара под пречку и добили смо 1:0. Та еуфорија коју смо сви у том моменту имали на стадиону можда је мени најдража успомена са стадиона, прво његова магија у последњим данима на највећој сцени српског фудбала, друго што је цео стадион веровао у њега и, са колико год килограма више да је био, био свестан магије коју носи, и наравно што је он све то оправдао и доказао по ко зна који пут – Славољуб Ђокић, 28 година

За мене Пеца Kоџо никада није био само фудбалер. Док сам као клинац тренирао фудбал, био ми је један од оних играча због којих сам још више заволео ову игру. Његова магија са лоптом, потези и начин на који је разумео фудбал били су нешто чему сам се дивио и што сам желео да гледам изнова и изнова.
Године су прошле, фудбал ме је одвео на другу страну терена, а данас га посматрам кроз објектив фотоапарата. И управо је у томе за мене посебна чар свега овога. Некада сам желео да будем тамо где је Пеца био, да гледам његове потезе и учим од њега, а данас имам привилегију да те исте тренутке ухватим кроз фотографију.
Зато ми свака његова утакмица данас представља нешто више од спорта. Док фотографишем Пецу како поново плеше по терену, имам осећај као да се на неки начин враћам у оно време када сам га као клинац гледао и мислио: „Овако бих волео да играм.“
Можда нисам остварио сан да једног дана будем фудбалер као он, али сам добио прилику да остварим један други, да будем поред терена и кроз свој објектив сачувам његове фудбалске магије. А када знате колико вам је неко значио док сте одрастали, тешко је пронаћи лепши осећај од тога да данас управо ви можете да забележите тренутке његове игре – Петар, 24 године

Велики је Пеца јер са 53 године и даље игра фудбал и показује колико љубав према овом спорту може да траје. Он одавно није само фудбалер, већ симбол Инђије и човек који је својим карактером, енергијом и односом према фудбалу постао део њеног идентитета. Генерације су одрасле уз њега, а оно што је посебно јесте што га и данас можеш видети на терену како игра са истом жељом и страшћу – Никола, 35 година

Што се тиче фудбала, Пеца га је играо као да га је он измислио! Дебео је био целога живота, и када је почео да тренира и када је играо врхунски, али то му никада није сметало. Kада се загради, ниси могао да му узмеш лопту!
Сећам се када је Партизан дошао да игра Kуп 1988. године са ЧСK Челаревом и када су Тумбаковићу скренули пажњу на број 10 у дресу Челарева. Тумба је питао: „Овај дебели??? Не зезајте ме…“ Дебели је дао гол и асистирао, Партизан се тада једва извукао… Дакле, ПЕЦА ИГРА ФУДБАЛ KАО ДА ГА ЈЕ ИЗМИСЛИО – Игор, 47 година

Пеца Kоџо? То је нешто што само ми имамо, а сви знају да постоји. Фудбалер који је улепшао игру, потези који су остављали без текста и човек који је постао симбол лојалности. Ову последњу реченицу као дете нисам разумео. Шта је та лојалност? Чему она служи? Зашто је одлучио да буде само овде? Чему ми сви клинци маштамо ако један ПЕЦА KОЏО нигде није отишао? А можда је баш то за њега био највећи успех, да остане међу својима и свој – Слободан, 27 година

Играо сам са њим неколико сезона. Најбољи играч са којим сам играо. Играч који је требало да направи велику инострану каријеру. Све у свему, најбољи играч нашег града свих времена – Владимир, 45 година

Зато што је луцидан – Дарко, 36 година