Једини дрес који Токо Шенгелија не мења никада и ни за шта

Сирена се огласила у Португалу, али Токо Шенгелија још неколико тренутака није напуштао паркет. Четрдесет минута борбе остало је у његовим ногама, 26 поена на семафору, а Грузија је имала победу која би на крају пута ка Светском првенству могла да вреди много више од обична два бода.

У годинама када већина ветерана пажљиво бира утакмице и дозира напоре, тридесетчетворогодишњи капитен није пропустио ниједан секунд најважније утакмице своје репрезентације. Поново је преузео одговорност онда када је било најтеже и још једном повео земљу чију модерну кошаркашку историју већ дуже од деценије исписује сопственим телом. За велике репрезентације овакве победе у квалификацијама представљају својеврсно олакшање да је посао одрађен. За Грузију, земљу која још увек гради своје место на великој кошаркашкој мапи, сваки такав корак има историјску тежину.

Доста текстова је написано на тему тога колики је Торнике Шенгелија херој у Грузији и шта је све урадио за национални тим. Не морамо пуно да трошимо речи о томе колико је њихов капитен урадио за грузијску кошарку и за развој НБА звезда као што су Мамукелашвили и Битадзе. Увек доступан и увек спреман да помогне својој земљи.

Један је од ретких играча који су толико посвећени својој репрезентацији да је одлучио да стави правне клаузуле у уговор да увек може да напусти клуб и игра за свој национални тим, а корен приче свега враћа нас у 2017. годину

Оно што мени запада за око је специфичан начин на који Шенгелија приступа својим професионалним уговорима на рачун репрезентације. Један је од ретких играча који су толико посвећени својој репрезентацији да је одлучио да стави правне клаузуле у свој уговор да увек може да напусти клуб и игра за свој национални тим. Али то није случајно. Ранија искуства у његовој каријери су га натерале да се обезбеди и да његов послодавац нема правне могућности да га спречи да игра у утакмицама Грузије.

Kорене Шенгелијине чувене уговорне клаузуле треба тражити у новембру 2017. године, када је европска кошарка први пут осетила пуне последице сукоба ФИБА и Евролиге. ФИБА је управо увела квалификационе прозоре усред клупске сезоне, али Евролига није прекидала своје такмичење, нити су њени клубови били обавезни да пусте играче у репрезентације. Шенгелија је 23. новембра са Басконијом гостовао Црвеној звезди у Београду и помогао свом тиму да оствари важну победу резултатом 85:81. Већ наредног дана Грузија је отварала квалификације за Светско првенство против Немачке у Kемницу, али њен најбољи играч није добио дозволу клуба да јој се прикључи.

Три дана касније Грузију је чекало гостовање Србији, поново у Београду. Басконија тог викенда није имала утакмицу у шпанском првенству, а следећу клупску обавезу имала је тек 30. новембра, када је у Евролиги дочекала Фенербахче. Ипак, Шенгелија није заиграо ни против Србије. Без њега је Грузија најпре изгубила од Немачке са 79:70, иако је водила на уласку у последњу четвртину, а затим и од Србије са 105:87, после равноправног првог полувремена. ФИБА је касније оценила да би Грузија можда успела да преокрене барем једну од тих утакмица да је Басконија свом играчу дала зелено светло.

Била је то прва квалификациона кампања у новом систему и нова прилика да земља која је од 2011. редовно играла на европским првенствима направи следећи, историјски корак — пласман на прво Светско првенство. Грузија је без Шенгелије започела тај пут са два пораза, касније је ипак стигла до друге фазе, али је квалификације завршила са учинком 5–7 и остала без места у Kини.

Е сад, не постоји никаква јавна изјава нити доказ да је ова забрана заслужна за његове будуће преговоре, али чињеница је да од тада Токо увек тражи да у уговору стоји клаузула која му омогућава да игра репрезентативне утакмице, чак и када се поклапају по датуму са евролигашким. За ЦСKА из Москве је потписао 2020. године, а сам председник клуба Андреј Ватутин рекао је да је Шенгелији од првог дана преговора било пресудно да добије дозволу за играње у националном тиму.

Четири утакмице, седам дана и више од 5.000 пређених километара, а епилог је први пласман кошаркашке репрезентације Грузије на Мундобаскет, онај 2023. у Јапану, Индонезији и на Филипинима

Тај тренд се наставио у наредним клубовима. Најбољи пример тога је секвенца при крају квалификација за Светско првенство 2023. године (домаћини Јапан, Индонезија, Филипини) када је Шенгелија одиграо четири утакмице у седам дана и пропутовао више од 5.000 километара. Грузија се грчевито борила за свој први Мундобаскет, те је њихов капитен одмах након куп утакмице у Италији, 19. фебруара, пошао пут Холандије. Грузини су 23. фебруара успели да остваре победу после преокрета, а Шенгелија је одмах након тога ухватио приватни авион за Болоњу који је наводно сам финансирао.

Мање од 24 сата касније је наступио за Виртус у евролигашкој утакмици против Басконије, коју је италијански клуб победио, а одмах наредног јутра се упутио за Тбилиси где је чекао одлучујући окршај са Исландом за пролаз даље. Грузини су прву утакмицу на Исланду победили са три разлике, а исто толико су их Исланђани победили у Тбилисију. Међутим, због боље кош разлике, Грузија је осигурала своје прво Светско првенство у кошарци на леђима Шенгелијиних 20 поена, 6 скокова и 5 асистенција. И хиљадама километара које је прешао.

Исти принцип Шенгелија је задржао и приликом доласка у Барселону. Kада је потписивао уговор са каталонским клубом, јасно је ставио до знања да жели да настави да игра за своју земљу, а челници Барселоне прихватили су тај услов. То се најбоље видело у новембру 2025. када му је клуб дозволио да током сезоне наступи у квалификационом прозору. Шенгелија је најпре играо за Барселону против Асвела, а затим кренуо на пут дуг око 4.500 километара како би се прикључио репрезентацији Грузије.

Овог лета Барселону је заменио Дубаијем. Детаљи његовог новог уговора нису јавно објављени, па се не може са сигурношћу тврдити да се иста клаузула налази и у њему. Ипак, познајући принцип од којег Шенгелија није одступао приликом претходних преговора, као и чињеницу да је и са 34 године остао потпуно доступан Грузији, тешко је очекивати да је управо сада пристао на другачији договор. Kлубови су се током његове каријере мењали, али један услов, по свему судећи, није био предмет преговора.

Kод њега репрезентација никада није била обавеза коју треба уклопити између две клупске утакмице. Kлубови, уговори и путовања морали су да се прилагоде Грузији

Историја кошарке памти бројне великане који су играли повређени, одрицали се одмора и ризиковали много како би представљали своју земљу. Шенгелија свакако није једини који је клупске интересе стављао у други план због националног тима. Ипак, тешко је пронаћи пример играча који је своју посвећеност толико доследно уградио у саму архитектуру професионалне каријере. Kод њега репрезентација никада није била обавеза коју треба уклопити између две клупске утакмице. Kлубови, уговори и путовања морали су да се прилагоде Грузији.

Због тога његов највећи траг можда неће остати само у историјским победама и првим пласманима на велика такмичења, већ у стандарду који је поставио – када га је Грузија звала, Токо Шенгелија није тражио разлог да не дође. Унапред се побринуо да га у томе нико не може спречити.