Из Нишкетовог пера: Сурова доминација Француске, да ли неко нешто може против оваквог Мбапеа?

После интензивних, контроверзних и веома квалитетних месец дана Мундијала (29 да будемо прецизни), стигли смо и до најбољих осам репрезентација. Иако нам готово свако првенство донесе дивне приче малих, ово је било поготово украшено тиме, великим делом због самог система такмичења и већег броја екипа. Наратив који такође добијамо из првенства у првенство јесте како се разлика у квалитету смањује, како традиционални великани више нису толико доминантни, како се свет приближава. За такву тврдњу делимично можемо рећи да је тачна, када узмемо у обзир да у најбољих осам нема историјских сила попут Немачке, Бразила или Италије.

Ипак, један тренд опстаје и не назире му се крај, а то је доминација Европе у односу на остатак света. Шест од осам такмичара у самој завршници долази са европског континента, а као што већ знате, Француска је синоћном победом избацила Мароко, јединог преосталог учесника са афричког континента. Тако је једини преостали тим ван Европе управо бранилац титуле Аргентина.

О разлозима суверености Европе у светском фудбалском поретку вреди размишљати и писати, али то ћемо оставити за неку другу прилику.

Наша данашња тема биће тактичка анализа првог четвртфиналног дуела, који је Француска поприлично рутински решила у своју корист резултатом 2:0 (идентичним резултатом као и полуфинале пре четири године у Kатару).

За почетак, погледајмо статистику утакмице, која у овом случају говори много.

Можемо видети огромну разлику у шутевима и креираним шансама, и сам утисак гледања потврђује статистичке параметре. Француска је заиста доминирала и демонстрирала сву своју силу и квалитет.

Морамо рећи да је Мароко био ослабљен неиграњем можда и њиховог најбољег појединца турнира, Саибарија, али поприлично сам сигуран да ни са њим утакмица не би изгледала много другачије. Још једна ствар која доста говори о начину на који се утакмица одиграла јесте посед лопте, као и број одиграних пасова. Kада бисмо гледали само шансе, можда бисмо претпоставили да је једна екипа имала 65+ одсто поседа, али против Француске то није случај. Њима велики посед лопте није нужан да би угрозили противника. Напротив, веома вероватно су још опаснији када имају прилику да се из одличног дефанзивног блока трансформишу у брзу транзицију и својим квалитетом нападну разређену одбрану противника.

Први моменат утакмице на који ћемо обратити пажњу јесте ситуација пред пенал, односно две слике у распону од свега девет секунди игре, где Триколори из ниског блока долазе до ситуације у којој Kилијана Мбапеа ретко ко на свету може зауставити.

Оно што је Мароко красило током читавог турнира јесте добар и компактан блок 4-4-2, али једноставно, екипа са оволико индивидуалног квалитета има превише решења за сваку врсту одбране.

На следећем снимку ћемо видети како је Француска позиционо изгледала у поседу, а видећемо и магију Мајкла Олисеа. Застрашујућа је чињеница да је тренутни власник “Златне лопте” Усман Дембеле вероватно трећи најбољи нападач једне екипе.

Kилијан Мбапе, лидер и капитен ове екипе, кроз читав турнир показује да му играње у дресу националног тима представља нешто у чему највише ужива и где увек даје максимум. Упркос промашеном пеналу који је сам освојио, наставио је да малтретира одбрану Марока, а затим је личним умећем пробио одбрану и отворио утакмицу.

Након гола, по природи ствари, Мароко је морао да преузме више ризика у својој игри и да покуша да дође до изједначења, али свако остављање простора против оваквих монструма може бити кобно. Само пет минута касније, након једне изгубљене лопте, погледајте како лагано Дембеле и Мбапе решавају ситуацију, као и целокупан меч.

Са добрим разлогом су од самог почетка фудбалери Француске први фаворити турнира, а то настављају да показују из утакмице у утакмицу. Са огромним самопоуздањем и одличном атмосфером чекају свог следећег ривала, за кога заиста верујем да ће бити екипа Шпаније, где ћемо вероватно добити „финале пре финала“. Ипак, за тако нешто ћемо се посебно припремити.

За крај бих волео да кажем још реч-две о екипи Марока, јер они то заиста заслужују. Након сензације и полуфинала из 2022, поново смо видели одличан турнир ове екипе. Од првог меча у коме су надиграли Бразил, до овог ипак часног пораза од много бољег ривала. Задржали су базу своје игре, одличну дефанзивну организацију. Оно што ми је мало фалило у њиховим играма јесте мало више ризика у поседу, јер сматрам да имају фудбалере невероватног талента и потенцијала да буду опаснији и офанзивно.

У сваком случају, њихов фудбал иде сигурном узлазном путањом, а верујем да је њихова национална стратегија усмерена ка врхунцу овог тима на наредном Светском првенству које ће заједно организовати са Португалом и Шпанијом.

Морам издвојити једног појединца за крај приче о њима, иако се не бих заклео да га нећемо видети на голу и за четири године. Боно, хвала за два спектакуларна Мундијала која си заиста украсио својим бравурама.

До следећег читања и фудбалских празника,

Свако добро.