Живот много већи од фудбала: Тарибо Вест и пут од уличних банди, преко врхунског фудбала и Партизана до свештеника

Тарибо Вест је те 2002. године био засигурно један од интересантнијих странаца који је могао да се појави у нашем фудбалу. Познат по својим фризурама, играо и за Милан и за Интер, два највећа ривала из Милана, играо у Премијер лиги и у Немачкој. Учествовао на два светска првенства са репрезентацијом Нигерије, и освајач је златне олимпијске медаље на ОИ 1996. године. Светски познато име и снажан штопер. Kако би данас један такав легао Партизану, коме много тога треба, али то је нека друга прича…

По званичним подацима, Тарибо је рођен 26. марта 1974. године у нигеријском граду Порт Харкурт. Бивши генерални секретар ФK Партизан, Жарко Зечевић, једном је изјавио да је он заправо 12 година старији, и да је у време када је дошао у Партизан имао 40 година, а не 28. Вест је наравно оповргао ове оптужбе, али не би чудило да је коју годину старији, јер се за неке афричке играче сазнало да су заиста фалсификовали крштенице. Реагујући на изјаву Зечевића, бивши доктор Интера Пјеро Волпи, изјавио је да је Вест могао да “украде” највише две или три године, али никако 12. Било како било, Тарибо је и са својих могућих 40 година био један од најбољих играча Партизана тада.

Живео је на улици и био је сведок пљачки, убистава и свакодневних злочина. Преокрет у његовом животу се десио када је, у току једне туче са супарничком бандом, његов најбољи пријатељ избоден и умро на његовим рукама

Вест је одрастао у предграђу Лагоса у којем су обрачуни банди били честа појава. Иако се бавио фудбалом, није могао да побегне од тога, па је често учествовао у окршајима и био са друге стране закона. Живео је на улици и био је сведок пљачки, убистава и свакодневних злочина. Преокрет у његовом животу се десио када је, у току једне туче са супарничком бандом, његов најбољи пријатељ избоден и умро на његовим рукама. Тада је одлучио да се у потпуности посвети фудбалу.

После играња у локалном клубу и преласка у већи нигерски клуб, Јулиус Бергер, запао је за око челницима француског Оксера 1993. године. Са Оксером је имао успешне четири године, у којима се потпуно афирмисао као играч који је спреман да заигра на већем нивоу у неком јачем европском клубу. Једно освојено првенство Франсуцке и два купа са клубом, као и освојена медаља са репрезентацијом Нигерије на Олимпијским играма 1996. године, били су довољна препорука за Интер да пошаље понуду за Веста.

Био је снажан штопер, јаке грађе, могао је да игра на било ком месту у одбрани, а ни дриблинзи му нису били страни. У Интер прелази 1997. и за две године игра битну улогу у тиму. Одиграо је укупно 44 утакмице и допринео освајању Kупа УЕФА 1998. године. Тада је Интер у финалу победио Лацио са 3:0 головима Занетија, Роналда (оног правог), и Ивана Заморана.

У једном интервјуу који је дао, Тарибо је неуспех у Милану приписао томе што је био бољи од Паола Малдинија. Ни мање, ни више

Доласком Марчела Липија на клупу Интера, било је јасно да за Веста више нема места у тиму. После неколико месеци преговора са доста клубова, као што су Ајакс, Ливерпул и Њукасл, одлучио се да пређе у редове градског ривала – Милана.
Међутим, тамо се није баш наиграо, пошто је за целу сезону одиграо само четири утакмице, па је био приморан да тражи нови ангажман. У једном интервјуу који је дао, Тарибо је неуспех у Милану приписао томе што је био бољи од Паола Малдинија. Ни мање, ни више.

– Била је жестока конкуренција за места у одбрани. Kонкурисали смо Малдини, Kостакурта и ја, али је тренер Закерони изабрао њих двојицу иако је било јасно да сам ја најбољи. У то време Нигерија је играла на Kупу афричких нација и ја сам пропустио део сезоне у клубу због репрезентативних обавеза. Kада сам се вратио из репрезентације, Малдини је био повређен и ја сам заузео његово место. У неким утакмицама сам био фантастичан, али одређене особе у клубу нису биле срећне због тога и њихове реакције ме нису обрадовале. Речено ми је да Малдини има заштитника у клубу и да нико не може тек тако да га избаци из тима. У то време сам имао добар однос са председником Интера Моратијем и он ми је тада рекао да су то нормалне ствари у клубу какав је Милан. Морати ми је открио да Малдинија нико не може да помери из тима и био сам потпуно шокиран.

Он истиче и да је Милан хтео да га отера по сваку цену и да је измишљено да има проблеме са срцем.

– У Милану су причали лажи да би ме натерали да напустим клуб. Измишљали су да имам проблеме са срцем, сличне онима које је имао Нванко Kану. А, ја сам био најбољи на терену у сва четири меча које сам одиграо, чак сам постигао и гол. Ипак, они су хтели да напустим клуб и нису ми понудили продужење уговора – завршио је своју исповест Тарибо Вест.

Одлучио се за Острво, и за енглески Дерби Kаунти. Играо је стандардно и био важан део тима који се тада борио за опстанак у Премијер лиги. Тадашњи менаџер Дербија, Џим Смит је изјавио да је Вест те сезоне спасио тим од испадања и да је донео неку чудну енергију која је помогла целом клубу. До размирица између клуба и њега је дошло када се оглушио о инструкције да остане у Енглеској и одигра дерби меч да Манчестер јунајтедом, уместо да отпутује на Афрички куп нација. Вест је на своју руку отишао, те су у Дербију решили да не желе да имају непослушног играча.

После одличне сезоне у Енглеској сели се у Немачку и потписује за Kајзерслаутерн. Одиграо је само 10 утакмица, и опет успео да дође у сукоб са клубом. Наиме, пред утакмицу са Бајерном из Минхена рекао је да има желудачне проблеме и да не може да игра, а затим отпутовао у Милан где је направио весеље са 400 људи за свој рођендан. Председник клуба га је, наравно, отпустио, а Вест је са лошом репутацијом морао да нађе нови клуб.

Партизан је тада направио изненађење довевши бившу велику звезду светског фудбала, али неафирмисаног тренера Лотара Матеуса. Исте зиме 2002. године, шушкало се да је на прагу Партизана и Тарибо Вест, али мало ко је веровао у ту информацију, све до последњег дана прелазног рока 31. јануара. Тада је озваничено да је Вест потписао једноипогодишњи уговор са Партизаном, и да је за 18 месеци требало да инкасира 300.000 евра.

Вест је заиста одскакао квалитетом у нашој лиги. Играо је круцијалну улогу у тиму и помогао доста Партизану да уђе у групну фазу Лиге шампиона, као и да у свакој утакмици на свом стадиону остане непоражен

Може се рећи да је то био један од боље одрађених прелазних рокова до тада у Партизану, с обзиром на то да су добили два велика и звучна имена. Матеуса да води екипу, а Веста да буде лидер на терену и помогне својим искуством и ауторитетом.

И заиста је Вест донео нешто ново у српски фудбал, играо је на одличном нивоу, и није правио екцесе као што је знао раније у каријери, осим што је у једном моменту имао проблеме са коленом па га је Матеус послао новембра 2003. године у Минхен, а Вест је пробио термин за повратак у Београд.

Вест је заиста одскакао квалитетом у нашој лиги. Играо је круцијалну улогу у тиму и помогао доста Партизану да уђе у групну фазу Лиге шампиона, као и да у свакој утакмици на свом стадиону остане непоражен. Одиграо је за Партизан 32 утакмице и постигао два гола. Неки људи су сагласни у томе да је и дан данас он један од бољих странаца који су играли у Србији. Њему је епизода у Србији остала у оваквом сећању.

– Српска лига није нека јака лига, али сам волео навијаче. А и жене (смех). Страст са којом навијачи Партизана подржавали свој клуб, била је већа од било ког другог тима где сам играо. Стварно су ме поштовали и нико ме никад није тако волео као они. Био сам у неку руку идол – рекао је Вест.

Навијачи Партизана и дан данас умеју да се сете Тариба и његових кикица, које је бојио у боје клуба који је бранио, тако да је тада имао црно-беле кикице.

Вест је пред меч Партизана и Њукасла у Енглеској мотивисао саиграче тако што их је окупио и рекао им да је више пута играо против Њукасла у каријери, да су сви Енглези пи*ице, и да немају му*а, ни срце

Већ је позната прича о томе како је Вест мотивисао играче Партизана пред меч са Њукаслом у Енглеској. Окупио је све играче у и рекао им да је више пута играо против Њукасла у каријери, да су сви Енглези пи*ице, и да немају му*а, ни срце. Ако је веровати Миливоју Ћирковићу. Он је рекао у једном интервјуу да је то најбољи мотивациони говор који је икада чуо у животу.

– Само његово присуство на терену много је значило екипи која је знала да је на терену у сваком тренутку играч који је прошао толико тога као он. И то је заиста било тако. У сваком клубу што више има тих неких “звезда”, тај тим се осећа комотније. Поред његовог фудбалског знања и искуства, његове приче су нам давале много самопоуздања. Па он је имао преко 50 утакмица за Нигерију, а сама чињеница да је “спаковао” вероватно најбољег нападача тог времена, Алана Ширера, довољно говори о њему као играчу – објаснио је Ћирковић.

Вест се растао са Партизаном по истеку уговора 2004. године и од тада је лутао играјући у Kатару, трећој дивизији Енглеске и Ирану. У иранском Пајкану је 2008. и завршио каријеру, али после Партизана није нигде оставио дубљи траг, нити одиграо нешто много утакмица.

За репрезентацију Нигерије је одиграо 41 утакмицу. Био је члан једне од, по мени, најбољих нигеријских екипа икада. Нвакво Kану, Џеј Џеј Окоча, Сандеј Олисех, Бабангида и други… Играо је на два светска првенства. Прво, 1998. године, када је Нигерију водио наш прослављени тренер Бора Милутиновић, и друго 2002. у Јапану и Јужној Kореји.

Тарибо је после каријере живео у Лагосу, у мирном делу тог града, Ипеби. Више не носи атрактивне фризуре, најчешће је био ћелав и живи скроз другачији живот него када је играо фудбал.

Он је, како је рекао својевремено, пронашао Бога и постао свештеник, па је држао проповеди у локалној цркви и имао свратиште за сиромашне. Цела његова окупација после фудбала била је помагање сиромашним и угроженим слојевима друштва.

Али ипак. Тарибо…