Зашто је принц Чарлс крунисан уз химну Лиге шампиона?

Постоји та једна мелодија која дирне сваког човека на свету на исти начин. Дира тачно оне центре за емоције које треба и делује као да није компонована за неким столом, већ да је у некој лабораторији склапана као експеримент од стране стотину научника и социолога. Kао да су сви они знали тачно које тачке у мозгу треба да активирају одређени тактови и коју поруку о величини и грандиозности тренутка треба да пренесу на непогрешив начин.

Та једна мелодија под којом сви мушкарци света могу да стоје као под својом химном, загрљени, док груди титрају, кожа се јежи, желудац се подиже од важности тренутка, ноге клецају, а крв удара у главу. Замислите тај ланац загрљених људи који се простире целом земаљском куглом и обавија је неколико пута. То може само један такт, једна мелодија, једно савршенство.

ЈЕДНА ХИМНА ЛИГЕ ШАМПИОНА!

Бритен је успео да дочара свечаност највећег европског такмичења, грандиозност момента, величину фудбала, све кроз мелодију коју је маестрално компоновао. Химна Лиге шампиона, заправо, и јесте химна уз коју су краљеви крунисани

Невероватна композиција Тонија Бритена настала је 1992. године за потребе новог формата европског клупског такмичења који је УЕФА назвала Лига шампиона.

Бритен је успео да дочара свечаност највећег европског такмичења, грандиозност момента, важност утакмице, величину фудбала, све кроз мелодију коју је маестрално компоновао. Химна која се свира на почетку сваке утакмице увертира је у један свечани, господски, племенити бој који ће се одиграти на највећем могућем нивоу. Kао да ће се фудбалски меч одиграти на краљевском двору, а не на неком стадиону.

Ту долазимо до зачетка ове магије, јер… Химна Лиге шампиона, заправо, и јесте химна уз коју су краљеви крунисани.

Двестотине шездесет пет година пре него што су фудбалери први пут стали поређани на центру терена испод огромног плавог круга са звездама, Георг Фридрих Хендл добио је задатак да напише музику за крунисање британског краља Џорџа II. Била је то 1727. година и за ту прилику Хендл је написао четири крунидбене химне, а међу њима дело које ће наџивети и краља за чије је крунисање настало, и државу каква је тада постојала, и неколико векова европске историје.

Једна од њих носила је назив „Zadok the Priest“, а текст није Хендлов, већ је преузет из Прве књиге о царевима и говори о библијском тренутку у којем свештеник Садок и пророк Натан помазују Соломона за краља. То није била музика која је требало само да прати церемонију, већ је пратила један од најсветијих тренутака крунисања, тренутак помазања владара светим уљем, симбол његовог одвајања од обичног света и уласка у улогу краља.

Та мелодија од самог почетка није била направљена како би најавила нешто обично, већ један велики тренутак, и сигурно управо у томе лежи део тајне тога како нас она и данас дотиче сваким својим тактом.

Од 1727. године Хендлов „Zadok the Priest“ изведен је на свакој британској крунидби. Готово три века исти звук прати тренутак у којем нови монарх преузима круну. Чула га је Вестминстерска опатија док су се мењале династије, док су настајале и нестајале империје, док је свет пролазио кроз револуције, ратове и векове, а чуо се поново и 6. маја 2023. године током крунисања краља Чарлса III.

А онда је 1992. године УЕФА пожелела да своје ново такмичење представи као нешто више од још једног фудбалског купа. За посао је ангажован британски композитор Тони Бритен, школован на Kраљевском колеџу за музику, са задатком да направи композицију у Хендловом стилу. Бритен није једноставно преузео „Zadok the Priest“, већ је направио нову композицију засновану на његовим елементима, написану за нову европску фудбалску церемонију. Оригинални снимак извели су Kраљевски филхармонијски оркестар и хор Академије Светог Мартина у пољима.

Другим речима, када играчи стоје у реду, када камера пролази преко њихових лица, када стадион утихне на неколико секунди и зачују се први тонови, та краљевска асоцијација коју осећамо није случајна. Она је буквално уграђена у ДНK те мелодије, а изгледа да су то прихватиле свака до једне ћелије у телима љубитеља фудбала.

Сада је и вама јасно да, очекујући утакмицу Лиге шампиона, пролазећи кроз такмичење све до финала и највеће утакмице европског клупског фудбала, ми заправо не чекамо само да сазнамо ко најбоље шутира лопту. Читава церемонија нас, свесно или несвесно, припрема за нешто много старије од фудбала, за само крунисање.

Kада последње две екипе остану саме, када играчи изађу на терен, када се огромна мушема са звездама рашири на центру и када стадионом ођекну први тактови, више не тражимо само победника утакмице. Чекамо нове краљеве Европе.

Die Meister!
Die Besten!
Les grandes équipes!
The champions!!!