Није сваки проблем са варењем проблем са храном, и није довољно да оброк буде „здрав“

Можда једеш квалитетно. Можда једеш довољно. Можда си чак и направио план исхране који на папиру изгледа одлично. А ипак се након оброка осећаш надувено, тешко, поспано или једноставно имаш осећај да ти храна „стоји у стомаку“.

И онда прво питање обично гласи: „Шта ми не прија од хране?“

Али можда би требало поставити још једно питање: „У каквом стању је моје тело док једем?“

Твоје тело не функционише потпуно исто када си миран и када си под стресом, у журби или непосредно након великог физичког напора. Једноставно речено, аутономни нервни систем стално прилагођава организам ономе што у том тренутку радиш и ономе што од њега тражиш.

Kада си у стању које можемо повезати са „rest and digest“ (одмори се и вари), тело има више простора за процесе повезане са варењем и опоравком. Kада си у стању „fight or flight“ (бори се или бежи), приоритети организма су другачији. И зато можда није проблем само у томе шта си појео.

Можда је важно и како, када и у каквом стању си то појео.
Да ли једеш полако или оброк завршиш за неколико минута?
Да ли једеш седећи и мирно или између две обавезе?
Да ли одмах након тренинга уносиш велики оброк или суплементацију док си још под утицајем физичког оптерећења и без времена да се организам смири?
Да ли прескачеш оброке, па потом једеш када си већ толико гладан да више не размишљаш шта и колико једеш?

Да ли ти се након јела запуши нос? Да ли често имаш хладне шаке или стопала? Да ли ти је тешко да се „смириш“ након тренинга? Да ли имаш осећај да си стално у покрету и да чак и када седнеш?

Е сад, веома важно питање: Kако се осећаш 30 минута након оброка?

Да ли си сит или већ тражиш нешто друго? Да ли имаш осећај тежине у стомаку? Надимање? Подригивање? Гасове? Промене у столици?

Чак и ствари које на први поглед не повезујеш са варењем могу ти бити занимљиве.
На пример, да ли ти се након јела запуши нос?
Да ли често имаш хладне шаке или стопала?
Да ли ти је тешко да се „смириш“ након тренинга?
Да ли имаш осећај да си стално у покрету и да чак и када седнеш, тело још увек није потпуно „искључило“?

Не значи да је сваки од ових симптома последица аутономног нервног система. И не значи да је свака дигестивна тегоба проблем са храном. Али управо зато треба гледати ширу слику.
Јер можеш променити намирницу, избацити глутен, млечне производе, шећер, одређено воће или још десет ствари, а да се проблем и даље враћа.

Можда није потребно само питати: „Шта да избацим?“

Можда треба питати: „Шта се дешава са мојим телом када једем?“

Ово је посебно важно код спортиста. Након интензивног тренинга или утакмице не завршава се све последњим спринтом. Тело још неко време покушава да се врати у стање у којем може да се опоравља.

Ако тада одмах убациш велики оброк, једеш брзо, под стресом или без довољно времена да се смириш, можда нећеш добити исти осећај и исти одговор организма као када исти тај оброк поједеш у мирнијим околностима. Веома често јесте храњење већ у превозу након утакмице у неким случајевима, чак и у свлачионици – хајде да се запитамо да ли смо ми уопште у стању да варимо храну у таквом окружењу?

Али исто тако, ако стално имаш осећај глади, не осећаш добру ситост или ти оброци често стварају тежину, није довољно само рећи: „Једи мање.“
Или: „Промени намирнице.“

Треба разумети шта се заправо дешава. Јер исхрана није само оно што се налази на тањиру.

Не кажем да није важно шта једеш, али важно је и када једеш, колико једеш, како једеш и како твоје тело на то одговара. А можда је управо то разлог због којег две особе могу појести исти оброк, а имати потпуно различит осећај након њега.

Зато следећи пут када кажеш: „Ова храна ми не прија”, застани на тренутак.

И питај се: “Да ли је заиста проблем само у храни”?

Није довољно да оброк буде „здрав“. Оброк треба да одговара теби, твојој активности, времену у којем га једеш и ономе што желиш да постигнеш.

Хајде да се вратимо на ово…

Сигурно си до сада већ пробао за доручак „овсену кашу“. Али питање је: Шта ти се дешава након ње?
Да ли си заиста сит наредних неколико сати или већ убрзо почињеш да размишљаш шта би још могао да поједеш?
А вечера са туњевином? На папиру – “здрава” опција.
Али како се ти осећаш након ње? Да ли си сит, миран пар сати и спреман после за спавање или након сат времена поново осећаш глад?

И ту долазимо до једне важне ствари: Није довољно да оброк буде „здрав“.
Оброк треба да одговара теби, твојој активности, времену у којем га једеш и ономе што желиш да постигнеш.

Јер ако након „здравог“ доручка већ за сат времена тражиш нешто да поједеш, а након „здраве“ вечере одлазиш у кревет гладан, можда није проблем у томе што немаш дисциплину.
Можда једноставно тај оброк није био добро прилагођен теби и ситуацији у којој си га појео.

И зато када причамо о исхрани спортисте, не треба да се питамо само: „Да ли је ово здрава храна?“
Већ и: „Да ли је ово прави оброк за мене – у овом тренутку?“

Јер, добар план исхране није онај који изгледа најбоље на папиру. Добар план је онај на којем се ти добро осећаш, добро тренираш, добро опорављаш и што је најважније можеш кроз параметре крвне слике да пратиш.