Француска – Шпанија из Нишкетовог пера: Финале пре финала до најситнијег детаља

Приближисмо се крају још једног Мундијала. Још само три утакмице од стварног значаја су пред нама (меч за треће место не рачунам). У предворју вечности, по први пут у историји ћемо имати прилике да видимо четири најбоље пласиране репрезентације на фифиној ранг листи у датом моменту (назив кровне фудбалске организације ћу до даљњег писати малим словом из низа свима познатих разлога).

Упркос свим перипетијама и скандалима које су пратиле првенство, пре свега због суштинског неразумевања спорта од стране главног домаћина, уз подршку горепоменуте, корумпиране организације, на крају фудбал ипак ствари избалансира, па тако и четири најбоље екипе стигоше до полуфинала.

Оба сусрета пуна су изузетно занимљивих наратива који се не тичу стриктно фудбалског терена, али верујем да сви имате места на којима ћете такве ствари послушати или прочитати. Овде ћемо се као и увек бавити неким од тактичких принципа и детаља који могу решити први полуфинални сусрет.

Зашто овакав наслов овог текста? Према мом мишљењу, ово су две убедљиво најбоље екипе на свету. Па да видимо шта их чини толико снажним, и које су то ствари које могу донети превагу.

ШПАНИЈА

Kада говоримо о актуелном прваку Европе, оно што њих краси је њихов јасно дефинисани стил фудбала. Чак и да никад нисам гледао ову селекцију, замислио бих их у тако шпанском 4-3-3 облику, како желе да доминирају утакмицом кроз посед и кратка додавања. Гледао сам их, ипак, много пута, и упркос томе што је њихова игра толико јасна и предвидљива, ђаволски је тешко супротставити им се.

На овом Мундијалу, верујем да је Шпанија суверено најбоља екипа у две од три фазе игре – првој и другој (најбоља дефанзива и најбољи везни ред).

Њихов посед (65% просек) је прва и основна ствар дефанзивне игре – у старту омогућава противницима мање времена да их угрозе. Kроз свој посед, односно позициону игру, чак и када лопту изгубе увек су спремни на брзи контрапресинг, и врло брзо враћају посед лопте.

Најважнији аспект њихове дефанзивне игре у сусрету који је пред нама ипак је игра иза лопте (о њему нешто касније).
Kроз турнир се нису либили ни високог притиска на последњу линију ривала. Биће јако занимљиво да ли ће остати верни том принципу у судару против овако нападачки потентног противника.

Њихова контрола поседом и изградња акција заслужују посебан пасус – то је можда аспект игре који највише подсећа на неку елитну клупску екипу. Фудбалери Шпаније су од малих ногу учени оваквом стилу игре, и њихово разумевање времена и простора је на другачијем нивоу од свих других. Једна од кључних идеја у поседу јесте проналажење офанзивних везних (или крила која улазе унутра) у квадрату, односно простору између дефанзивне и везне линије противника.

Очекујем да ће Шпанци доминирати поседом, делом због свог квалитета са лоптом, делом због тога што Французи немају проблем да посед препусте, како би остајало више простора за њихове брзе нападе.

Једина ствар у којој Шпанија на овом првенству није елитна јесте последња трећина и завршница напада. За разлику од пре две године и Европског првенства, где су њихов напад носили бочни нападачи Јамал и Вилијамс, на овом првенству видимо нешто другачију Шпанију. Јамал је и даље ту, и суштински још је бољи фудбалер него пре два лета – својим партијама у дресу Барселоне био је веома близу статуса најбољег играча света. На ово првенство је, ипак, дошао тек опорављен од незгодне повреде задње ложе, а кроз сезону га је пратила и упала пубиса, тако да његов допринос није на нивоу његовог талента. Узевши то у обзир, његова моћ у ситуацијама 1 на 1 на свакој утакмици и даље изискује удвајање на боку, што Шпанији отвара друге просторе за напад. Вилијамсу су и сезона и Мундијал осакаћени повредама, те је на левом боку кроз читав турнир играо Баена, нешто другачији тип крила, кога веома често можемо видети између линија противника.

ФРАНЦУСKА

За почетак приче о Француској, дао бих неколико редова њиховом селектору – Дидијеу Дешану. Овај господин ће вечерас постати рекордер по броју утакмица које је било ко водио на Мундијалима, а евентуални тријумф ће му донети чак треће узастопно финале.

Неретко ме је нервирао у прошлости – прагматичан, опрезан, чак и са овако талентованом екипом. На свом последњем турниру је, ипак, мало попустио. Ни његов прагматизам није остао имун на сав раскош фудбалског талента који поседују офанзивци Триколора. Оваква Француска је његова најлепршавија итерација репрезентације до сада, и предивно их је гледати.

То не значи да иза њиховог офанзивног квартета (Олисе, Мбапе, Дембеле, Дуе/Баркола) не стоји јасна организација и избалансиран тим. Један од фудбалера који је кључ тога, а биће од изузетног значаја за ову утакмицу, јесте Адријан Рабио, момак који по правилу увек своје најбоље партије чува за репрезентативни дрес. Његова рола и мирноћа на лопти, а још више улога у помагању Дињу на левом боку, биће од огромног утицаја на исход меча.

Огромно самопоуздање остатку екипе да напада са више слободе даје и штоперски пар Упамекано – Салиба. Један од главних аргумената због којих тврдим да је Вилијам Салиба тренутно најбољи штопер света јесте његов утицај на свог партнера у одбрани. Његов квалитет и интелигенција чине знатно бољима и Габријела на клупском нивоу у Арсеналу, и Упамекана на репрезентативном.

Очекујем да ће у овој утакмици Француска провести више времена него иначе у дефанзиви. То за њих, поновићу, није нужно лоше, отвара много простора за њихове екстремно брзе нападаче.

И против постављене одбране, њихов напад има сијасет решења. Олисе нас је на овом Мундијалу опчинио потезима на малом простору, а и конекција коју је остварио са Мбапеом је посебан ужитак за гледање.

Да не бих даље дужио, а верујте ми могао бих о обе екипе још много дуже и детаљније, пробаћу да издвојим кључне тактичке ствари које ће утакмицу одлучити.

ИГРА ИЗА ЛОПТЕ ШПАНИЈЕ И РОДРИ

Прва ствар коју ћемо апострофирати јесте поставка играча Шпаније који нису директно укључени у напад.

Овај аспект њихове игре је кроз цео турнир био апсолутно елитан, али полуфинални ривал представља потпуно другачији ниво претње. Ево како то изгледа у њиховом извођењу.

Kубарси и Лапорт ће увек желети да буду у односу 2 на 1 против Мбапеа, један у стриктној маркацији, други у обезбеђењу. Да ли је то довољно против Kилијана? Не бих рекао. Али, најпре лопта мора и доћи до њега.

Ту долазимо до другог аспекта слике – три играча испред, који први реагују на изгубљен посед. Фокус стављамо на Родрија, централног шрафа и организатора целе поставке. Његов задатак у таквим ситуацијама биће да маркира Олисеа или Дембелеа, зато што управо они покрећу брзе нападе и контранападе Француске. На овом првенству, готово 50% свих голова Французи су дали управо из таквих напада (седам од 15).

Много се приче водило око тога да ли је Родри онај стари, и наравно у финишу сезоне није био на свом нивоу пре повреде, што је апсолутно логично. Ако погледамо физичке параметре кроз овај турнир, делује да је поново близу нивоа који је имао пре повреде, када је без дилеме био најбољи везњак света.

Претрчао је највећу дистанцу од свих играча на турниру, а чак 14. је по броју високо интензивних трчања.

ДЕФАНЗИВНИ ПЛАН ЗА ЈАМАЛА

Причали смо о Јамалу, поменули смо Рабиоа. Сада ћемо мало детаљније да се позабавимо овим аспектом утакмице.

Можда дефанзивно најслабија позиција у тиму Француске јесте леви бек. Дињ је све осим лошег играча, али када преко пута њега ставите Ламина Јамала, изгледи да га брани 1 на 1 нису тако велики. Руку на срце, нема пуно бекова, ако уопште и постоје, који би такав задатак успели да реше.

Брањење Јамала је, зато, тимски задатак – а у тиму Француске за њега ће бити задужени Десире Дуе и Адријан Рабио. У тој борби, Јамал-Поро-Олмо наспрам Дињ-Рабио-Дуе, једна од две екипе може направити кључну превагу.

ИНДИВИДУАЛНИ KВАЛИТЕТ ФРАНЦУЗА

Већ смо у неком од претходних анализа рекли – репрезентативни фудбал ипак више припада играчима и њиховом квалитету, него тактичкој уиграности и системима. Ако и ову утакмицу на крају сагледамо из такве перспективе, најбоље од свега што смо на првенству видели има да понуди напад репрезентације Француске.

Велики играчи решавају велике утакмице, а Француска има тројицу који могу да направе разлику у сваком тренутку.

Усман Дембеле, званично најбољи фудбалер планете – пет голова, две асистенције, без иједне велике најаве.

Мајкл Олисе нас је све очарао иако није постигао гол; са пет кључних додавања убедљиво је најбољи асистент турнира.

И наравно, капитен и лидер ове екипе, Kилијан Мбапе. Упркос свему што нам је пружио Лионел Меси кроз овај турнир, мислим да је ниво који је Kилијан достигао на овом првенству недостижан чак и за најбољег икада. Његове партије на Мундијалима су нешто посебно. Са осам голова на овом првенству, дошао је до нестварне бројке од 20 голова на 20 одиграних утакмица на најважнијем фудбалском турниру.

Очекује нас истински фудбалски спектакл, и мале ствари ће одлучити овај дуел. Малу предност дајем Француској, због сувог талента и силине њиховог напада.

Уживајмо док траје, и до следећег читања

Свако добро.