Нова ера финансијског планирања у НБА

Ново лудо НБА лето је ту и, наравно, са собом носи много контроверзи и сумњивих потеза који у најмању руку зачуде. Зашто би Бостон трејдовао човека који им је донео титулу и носио тим прошле сезоне за остарелог Пол Џорџа и пар пикова, у тим који им је историјски највећи ривал? На страну то што се Браун љутио по својим влоговима, један од одговора за већину бизарних трејдова можемо наћи у строгим финансијским регулативама које су уведене од 2024. године.

Тај чувени “Second Apron”. Натерао је менаџмент свих НБА тимова да још више брину о финансијској флексибилности годинама унапред. Резултат? Стално повлачење потеза да се не дође до ћорсокака са парама и никад тежи начин да се конструише победнички тим без последица. У наредних неколико пасуса ћу објаснити зашто је ‘Second Apron’ толики баук и како утиче на одлуке руководећих у НБА тимовима.

Шта је “Second Apron”?

Да би спречили највеће тимове да бесомучно плаћају своје играче док се тимови у мањим градовима муче да задрже своје звезде, донесен је ЦБА 2023. који регулише финансијске пенале прекомерног трошења. Упрошћено, постоје одређене границе укупних плата играча, које када се пређу, носе са собом последице.

За наредну сезону, НБА је одредио следеће бројке:

• Salary Cap – 164,96 милиона долара: Тимови не добијају никакву казну ако пребаце ову суму, али преко ње могу довести само играче преко одређених изузетака (МЛЕ, Бирд права, минимум за ветеране… Детаљније о њима неки други пут).
• Порез на луксуз – 200,43 милиона долара: Свако ко је икада играо Монопол је упознат са термином. Сваки пређени долар преко кошта отприлике још 2 долара. Али тимови са пуно пара не могу само да плаћају ово без последица. Ако се три од последње четири сезоне прелази преко ове цифре, то постаје ‘repeater tax’ и сваки долар преко кошта још 3 долара.
• First Apron – 209,01 милион долара: Е, сада долазимо до првих правих спортских пенала. Kада се пређе ова сума, тимови губе права на неке од горепоменутих изузетака, не могу да шаљу кеш у трејдовима, и не могу да доводе буyоут играче преко одређене суме. Пенали нису толико оштри, тако да доста тимова флертује са овом границом.
• Second Apron – 221,69 милиона долара: Kада се пређе ова граница, тимови губе велики део своје финансијске флексибилности за грађење тима у будућности. Не могу да раде ‘sign and trade”, губе право на све изузетке, могу да трејдују играче само 1 за 1, не могу да потписују играче сем тренутних играча, ветерана на минимумима, и драфт пикова. Додатно, не могу да трејдују своје пикове прве рунде седам година од тада, и ако више пута пребаце ову цифру у четири сезоне, њихов пик аутоматски пада на крај прве рунде.

Гледајући шампионе претходних пар сезона, евидентно је да екипа мора да има дубину ако жели да има икакве шансе да освоји титулу. ГМ-ови морају да буду врло креативни са изградњом тима и свака мала задршка или недостатак ‘муниције’ може да буде веома важна. То је разлог зашто сваки тим покушава да избегне прелазак “Second Apron” и остави себи простор за маневрисање.

Трејдови штедње

Резултат оваквих финансијских правила су трејдови и потписи који немају за циљ побољшање тима на терену, него боље позиционирање за пословање у будућности. Најпознатији пример је Бостон, који је на крају сезоне 2024/2025. морао да се реши Порзингиса, Холидеја и Хорфорда да би у следећу сезону ушли неоптерећени додатним пеналима. То је, уз Тејтумову повреду, имало смисла и све више екипа прати исти тренд са истим циљем. Погледаћемо два случаја која су се десила у претходних неколико дана и који су јасан показатељ да је финансијска флексибилност један од највећих приоритета у НБА данас.

Оклахома Сити Тандер (Ајзеа Џо, Ерон Вигинс, Kенрих Вилијамс)

Иако није успела да освоји титулу због силних повреда које су их задесиле, Оклахома је дефинитивно била најдубљи тим у лиги, са 11-12 врло квалитетних играча. Ипак, ово лето су морале да падну тешке одлуке. Вилијамс и Холмгрен су почели своје нове уговоре који укупно заузимају преко 80 милиона долара буџета, а укупна плата за предстојећу сезону је била доста изнад “Second Apron” границе.

Стога, Џо и Вигинс су трејдовани за по два пика друге рунде, а Вилијамс је потписан на два милиона мањем уговору него што је планирано. Тиме је Оклахома морала да жртвује своје сјајне играче са клупе да би избегла казне у будућности, иако би у нормалној ситуацији можда добили више у повратку за њих.

Бостон Селтикси (Џејлен Браун)

Не могу да кажем да је једини разлог овог трејда заобилазак казни и финансијско маневрисање. Већ неколико недеља је у јавности информација да је Бостон нудио пакет око Брауна за Јаниса Адетокумпа и амерички бек са разлогом није био срећан због тога. Селтикси нису успели и остали су са бесном звездом тима који им је донео толико успеха у преходним годинама, тако да су морали да пронађу нову средину за њега.

Иако је Браун феноменалан играч, то није било баш толико лако изводљиво. У следећој сезони треба да заради 57 милиона, а та цифра расте и до 65 милиона у сезони 2028/2029. Такође, правила налажу да Бостон мора да добије сличну цифру плате играча које добија назад што додатно компликује ствари. Kада се све то узме у обзир, трејд за Пол Џорџа и не шокира толико колико смо сви били у чуду на почетку. Одлази ти играч који није срећан и који ће у наредних пар сезона заузимати озбиљан део буџета, док ти долази играч са још две године уговора кога ћеш много лакше трејдовати у сезони када му истиче уговор.

Да, Бостон јесте постао по мени гора кошаркашка екипа овим трејдом. Али, врло је тешко направити комплетну екипу око два суперстара који зарађују пола дозвољеног буџета за плате. Такав пут је скоро сигурно водио ка томе да Селтикси буду заробљени у прекомерном плаћању и потенцијално пређу “Second Apron”.

Време ће показати који приступ је бољи. Покушавати да на терен ставиш што више талента, или планирати унапред и одржавати флексибилност за будуће послове. Оно што је сигурно да ће ова финансијска зачкољица сигурно довести до још шокантних трејдова у будућности.

На општу радост свих писаца контента о кошарци.