Нишкетове цртице: Ова Француска је била и остала Мбапеов тим

Чини ми се да је свима требало мало времена да се подсетимо како изгледа Француска под Дидијеом Дешаном. Никада није, нити ће бити, офанзивно најразвијенија у позиционом нападу, али већ су доказали да им тако нешто и није потребно са талентом који имају.

Француска – Сенегал

У првом полувремену сусрета, видели смо Француску која се заиста мучила са одличним Сенегалом, како са, тако и без лопте. Са лоптом, показивали су више спремности за ротацијама него у ранијим верзијама, али улоге и позиције нису биле оптималне. Дембеле је играо као слободна десетка, Олисе је номинално почињао као десно крило, али је имао слободу да иде где год жели, па се неретко спуштао и испод висине Чуаменија и Рабиоа. Kунде је неретко био најистуреније позициониран, на десном крилу…

Без лопте, Французи су почињали свој пресинг у 4-4-2 систему, где су два играча горе били Мбапе и Дембеле, али ни тај пресинг није био најбоље синхронизован и Сенегал је у више наврата без проблема успевао да га реши.

Већ у другом полувремену, Француска излази са малим тактичким изменама, које су донеле много.

• Олисе од старта заузима позицију у средини, где се такође доста креће, али мање ка свом голу, а више између линија.
• Дембеле својом претњом на боку мало шири линије зато што Сенегал више не може бити комфоран са пуштањем да лопта оде на бок.
• Kунде својим паметним кретњама такође окупира дефанзивну линију и даје више простора саиграчима на лопти.

И када Француска успе да пробије ривала, а поготово када са тим има простора, Kилијана је готово немогуће бранити. Његова способност да напада дубину је готово уникатна у свету фудбала.

Kретњу са првог видеа верујем да може једини реплицирати евентуално Ерлинг Халанд, док кретњу код свог првог гола сматрам да не може нико.
Једноставно, способност да на тако кратком простору направи толико простора између себе и ривала је непревазиђена.

У оба снимка сам такође покушао да укажем на ситне детаље који праве огромну разлику.

Јучерашња утакмица је класичан приказ такмичарског искуства и спремности Француза на турнирски фудбал. Још једном бих поновио да је све ово било против одличног противника, који свакоме може да науди својим офанзивним квалитетом, као што је мучио и Француску.

У доста наврата су имали посед и инцијативу, али и такав однос снага на терену не мучи превише Французе, јер они не пате и не живе од доминације поседом, а чак и када их држиш у средњој, или ниској зони, увек си некомфоран са претњом њихове транзиције, ако лопту изгубиш.

Такође, мислим да је утакмица показала да Мбапеа не можемо и не смемо сврставати у део играча без којих би можда нешто и функционисало боље. Ово је био и остао његов тим.

И један бонус клип од јучерашњег дана, једноставно није смело да прође без највећег. Звук је са намером остављен, овај видео је више за поновно уживање, него за анализу.