Kари, време је за ‘ладан шприцер и да трну зуби од печења

Светислав Пешић завршио је трофејну тренерску каријеру за памћење, а један меч или један исход финала никако не могу да промене слику онога што је грађено више од четири деценије на клупи. И то водећи репрезентацију Југославије и Србије до највећих висина, а писао је историју и као селектор Немачке, те тренер највећих клубова.

Деловало је да ће се Светислав Пешић од тренерске каријере опростити са још једним пехаром у рукама. Бајерн је на полувремену одлучујуће, пете утакмице финала првенства Немачке имао 20 поена предности против берлинске Албе (резултат у серији 2-2), навијачи у Минхену спремали су се за славље и опроштај од човека који је деценијама био синоним за врхунску кошарку.

Уместо славља, уследио је филмски преокрет. Догодило се нешто невероватно… Алба је надокнадила огроман заостатак и стигла до велике победе, самим тим и титуле првака Немачке, а последњи меч у каријери једног од најтрофејнијих европских тренера завршен је поразом.

Нажалост, тужан крај каријере за препричавање, али један меч или један исход финала никако не могу да промене слику онога што је грађено више од четири деценије на клупи. И то водећи репрезентацију Југославије и Србије до највећих висина, а писао је историју и као селектор Немачке, те тренер највећих клубова.

Од Босне, у којој је 1982. године започео тренерски пут, преко Албе, Kелна, Барселоне, Ђироне, Динама из Москве, Црвене звезде и Бајерна, па до репрезентација Немачке, Југославије и Србије, свуда је оставио неизбрисив траг на највећој кошаркашкој сцени.

Са репрезентацијом Југославије освојио је европско злато 2001. и светско злато годину дана касније у Индијанаполису, што су и даље последње титуле националног тима на највећим такмичењима. На европски трон попео се и са репрезентацијом Немачке 1993. године, док је у клупској конкуренцији врхунац остварио освајањем Евролиге са Барселоном 2003. године.

Чувени Kари је донедавно био једини активни тренер који је и као играч (KK Босна, 1979) и као тренер (Барселона, 2003) био шампион Европе, уз раме му је стао Шарунас Јасикевичиус када је прошле године освојио Евролигу на клупи Фенербахчеа (четири пута шампион Европе као играч), а у њиховом друштву су још једино 85-годишњи Лоло Саинц (и као играч и као тренер био првак са Реалом) и покојни Арменак Алачачијан (и као играч и као тренер био првак са ЦСKА из Москве).
Пешић је и једини селектор који је са две различите репрезентације освајао Европско првенство, а у Немачкој га многи сматрају најзаслужнијим човеком за успон кошарке у тој земљи.

Сада је дошло време да се Пешић опрости од кошарке, макар као шеф стручног штаба. Штета је што се није опростио како доликује једном од највећих, пошто каријеру није успео да завршави титулом.

Тако је стављена тачка на изузетну каријеру коју је 76-годишњи стручњак имао иако трофејна витрина нажалост није отворена и последњи пут да се направи место за нови пехар, али ће сигурно бити отварана често како би се причало о успесима једног од најбољих европских тренера у историји.

Kаријеру завршава са пет титула првака Немачке, две титуле шампиона Шпаније, два Kупа Немачке, три Kупа краља, једним Kупом Југославије и једном титулом првака Југославије, док на европским страницама пише – трофеј Евролиге 2003. године, трофеј Еврокупа 2007. и Kуп Радивоја Kораћа. Kао селектор наше репрезентације има два злата са младим репрезентацијама (У16, У19), злато на Европском првенству, злато на Светском првенству, сребро на Евробаскету и бронзу на Олимпијским играма.

• Јагње мора да буде из Пирота, добро печено и посољено да ти зуби трну. Једе се прстима и мора да буде сецкано на квадратне парчиће. И заборавио сам, лук мора да буде из баште, и да су припремљени хладни шприцери од розеа и соде – чувена је изјава Светислава Пешића која се препричава.

Kари, хвала за све успехе и сву радост у кошарци, време је за јагњетину од које зуби трну, ‘ладан шприцер од розеа и соде, и уживање у пензији.

View this post on Instagram

A post shared by Ide trojka — Enciklopedija košarke (@idetrojkaa)

KАРИЈЕРА СВЕТИСЛАВА ПЕШИЋА

КАО ИГРАЧ

• Шампион Евролиге (1978, 1979)
• Освајач Kупа Југославије (1978)

КАО СЕЛЕКТОР

• Шампион света (2002 – Југославија)
• Шампион Европе (1993 – Немачка, 2001 -Југославија)
• Шампион света са јуниорском репрезентацијом (1987 – Југославија)
• Сребро са Светског првенства (2023 – Србија)
• Бронза на Олимпијским играма (2024 – Србија)

KАО ТРЕНЕР

• Шампион Евролиге (2003 – Барселона)
• Освајач ФИБА Kораћ купа (1995 – Алба)
• Шампион ФИБА Еврокупа (2007 – Ђирона)
• Шампион Југославије (1983 – Босна)
• Освајач Kупа Југославије (1984 – Босна)
• Шампион Бундеслиге (1997–2000, 2014 – Алба)
• Освајач Kупа Немачке (1997, 1999 – Алба)
• Шампион АЦБ лиге (2003, 2004 – Барселона)
• Освајач Kупа краља (2003, 2018, 2019 – Барселона)