Прво олимпијско злато једне жене

Kада су у Атини 1896. године одржане прве модерне Олимпијске игре, на њима је учествовао 241 спортиста. Сви су били мушкарци. Женама место на олимпијским борилиштима није било намењено, а Пјер де Kубертен, човек чије име данас готово аутоматски везујемо за обнову олимпизма, није ни скривао став да озбиљно спортско такмичење није ствар којом би жене требало да се баве.

Олимпијске игре замишљене су као наставак античког идеала, као место на којем ће мушкарци трчати, скакати, рвати се, пливати, мачевати се и подизати терете, док је женама у најбољем случају припадала улога публике. Четири године касније, у Паризу, једна жена ће освојити олимпијско такмичење.

Друге модерне Олимпијске игре тешко да су личиле на оно што данас подразумевамо под Играма. Трајале су месецима, биле уклопљене у велику Светску изложбу, није било праве церемоније отварања, нити јасне границе између олимпијских и осталих спортских такмичења, а међу 997 учесника налазиле су се само 22 жене. Ипак, управо се у тој организационој збрци догодило нешто што у Атини четири године раније није долазило у обзир. Жене су изашле на олимпијска борилишта.

Постојао је још један детаљ који њену каријеру чини необичнијом: са 26 година потпуно је изгубила слух

Међу њима је била тридесетогодишња Британка Шарлот Kупер. Она у Париз није стигла као жена којој је неко великодушно пружио прилику да се опроба у спорту. До тада је већ три пута освојила Вимблдон, 1895, 1896. и 1898. године, и припадала самом врху тадашњег тениса. Била је висока, нападачки настројена играчица која је излазила на мрежу и сервирала изнад главе, што ни међу најбољим тенисеркама тог времена није било нарочито уобичајено. Постојао је још један детаљ који њену каријеру чини необичнијом: са 26 година потпуно је изгубила слух. Kада је стигла у Париз није чула ударац противничког рекета о лоптицу, звук који тенисеру помаже да процени брзину и карактер ударца. Играла је без њега.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Женски тениски турнир одржан је од 6. до 11. јула на теренима клуба на “Иле де Путеауx”, острву на Сени, и окупио је само шест играчица, али међу њима нису биле случајне пролазнице. Поред Kупер, играле су америчка шампионка Марион Џоунс, Францускиња Елен Прево и неке од најбољих европских тенисерки тог тренутка. Kупер је у првом мечу Францускињу Фурије победила са 6:2, 6:0, затим је у полуфиналу савладала Марион Џоунс са 6:2, 7:5, да би је у финалу чекала домаћа представница Елен Прево. Ни ту није било велике драме. Британка је добила први сет са 6:1, други са 6:4 и завршила турнир без изгубљеног сета.

Американка која је наступала за Швајцарску, Елен де Пурталес, неколико недеља раније учествовала је у победничкој једриличарској посади заједно са мушкарцима и зато се води као прва жена освајач олимпијског одличја у мешовитом такмичењу

Тако је Шарлот Kупер постала прва жена која је освојила олимпијско такмичење намењено искључиво женама, односно прва индивидуална олимпијска шампионка у историји. Важно је само направити једну историјску фусноту. Американка која је наступала за Швајцарску, Елен де Пурталес, неколико недеља раније учествовала је у победничкој једриличарској посади заједно са мушкарцима и зато се води као прва жена освајач олимпијског одличја у мешовитом такмичењу. Париске игре притом нису делиле златне, сребрне и бронзане медаље у облику и по систему који данас познајемо, резултати су касније уврштени у званичну олимпијску историју. Али када говоримо о првој жени која је изашла на такмичење за жене и победила све које су стале преко пута ње, име јој је Шарлот Kупер.

Није се зауставила на томе. У Паризу је освојила и мешовити дубл са Реџиналдом Доертијем, а каријеру је наставила толико дуго да је 1908. године, са 37 година, освојила свој пети Вимблдон. Између њеног првог и последњег трофеја на том турниру прошло је тринаест година. Олимпијска историја, међутим, памти оно што је урадила усред Париза 1900. године.

Само четири године раније на Олимпијским играма није било ниједне жене…