Из Нишкетовог пера: Поглед у наредних 5 кола Премијер лиге

Данас је тачно 20 дана од када се лопта последњи пут котрљала зеленим теписима Премијер лиге Енглеске, као и у осталим клупским такмичењима широм света. Напокон смо дочекали крај никад дуже репрезентативне паузе, у којој су први пут спојени септембарски и октобарски ФИФА репрезентативни прозори.

Иако је било и понеких квалитетних утакмица (заиста не сувише), многе ванфудбалске ствари и наслови су доминирали у претходне безмало три недеље, и због тога сам пресрећан што се враћамо клупском фудбалу.

Управо зато, за вас, али и за себе, узех се овог посла да напишем и истражим неке од тема које нас чекају у наредном периоду.

Почео сам писање овог текста са жељом да обрадим пет различитих тема, односно група тимова чије ће ми приче бити најинтересантније у наредних месечак дана, али сам завршио са три, из разлога што и даље не умем да пишем краће, а ипак кажем све што желим. Па да се ово не би претворило у предугачко штиво које нико неће имати стрпљења да прочита, идемо овако.

„МИ ПРОТИВ СВЕТА“

Уз дужно поштовање свим лудим главама интернета које су провеле сате и дане анализирајући да ли је, и ко, отео/заменио/убио Винисијуса, најважнија прича ове репрезентативне паузе, а и неког даљег периода пред нама, свакако јесте потврда кривице Манчестер ситија за разне финансијске марифетлуке годинама уназад.

Никако не желим да улазим у тумачење чињеница и поступка, колико и како треба казнити преступнике (ако се пресуда уопште одржи након жалбе), већ желим да се запитам како ће сав спољни притисак утицати на игре и психу самих фудбалера Ситија. Иако су годинама били мрски ривалима и њиховим навијачима, мислим да оно са чиме ће се сусретати на сваком гостовању до краја сезоне не може да се пореди ни са чим до сада виђеним.

Досадашњи савршен учинак екипе ће бити на огромном тесту већ у недељу, у дербију кола, ни мање ни више него на Енфилду. Иако више нема ни Пепа ни Kлопа, ово ривалство које су развили кроз период доминације ова два клуба енглеским фудбалом јесте постало значајно и нема сумње да ће их већ у недељу дочекати 60 хиљада Скаузера.

Из табора Манчестер ситија, са свих клупских инстанци, тврде како су потпуно релаксирани и сигурни у своју невиност, и да сви верују руководству да ће све проћи без последица. То је сасвим извесно чиста лаж и ПР став који је заузет у ишчекивању жалбеног поступка.

Оно у шта сам ја свакако сигуран јесте да ће Ензо Мареска у оваквој ситуацији покушати да међу својим фудбалерима изазове психолошку реакцију и стање свести у коме су остали само једни другима, у борби против читавог света.
Да ли ће и како овакав тип поруке примити у групи, и колико ће дуго моћи да их држи, јесте питање на које ћемо одговор моћи да добијемо на терену у наредном периоду.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

МИ, БАСKИЈЦИ

Верујем да из самог наслова можете схватити ко су главни ликови овде, а ако нисте, топло препоручујем да пронађете текст о томе како су три понајбоља фудбалска тренера на свету, из једне мале баскијске покрајине зване Гипускоа, и како су утицали најпре на фудбалске, а потом и тренерске каријере једни другима.

Ипак, Микел Артета и Арсенал заслужују посебан текст, као браниоци титуле и једна од најбољих екипа света.

У овом комаду, фокус ће бити на екипама Челзија и Ливерпула, које су до овог првог пресека имале поприлично нестабилне резултате, као и квалитет игре. Срећом по њих, није протекло ни превише, тако да време за неке веће закључке није дошло, нити ћемо их доносити. Оно што ми јесте занимљиво и што овде желим да урадим јесте да отворим нека од најважнијих питања за навијаче ових екипа, међу којима се и сам налазим.

Kренућу од својих, а то су “плавци”:

• Kаква ће решења тражити Ћаби Алонсо за тренутно најгору одбрану лиге? Да ли је спреман да кроз неколико утакмица пружи шансу систему са четири играча у последњој линији, за који и сам сматрам да је оптималан за клуб са квалитетом и циљевима попут Челзија?

• Видели смо да је Челзи изузетно потентан када напада противника из транзиције и са више простора, а да ли ће у наставку првенства бити и разноврснијих решења за пробијање ниских блокова?
  Треба очекивати да у барем три од наредних пет утакмица Челзи буде екипа која има лопту више у ногама и напада ниски блок.

Свакако верујем да ће повратак Моизеса Kајседа неизмерно значити екипи у свим фазама игре, и његово здравље и форма ће бити од круцијалног значаја за екипу и самог Ћабија, зато што је то позиција која је и квалитетом и људством остала најрањивија у овом моменту.

Што се тиче Ливерпула и мог несуђеног тренера, господина Ираоле, његов старт на клупи великана није био толико лош, али више од самих резултата брину нека структурална питања на која још немамо одговор:

• Да ли ће и како пронаћи баланс у везном реду екипе? Хоће ли Флоријан Вирц напокон успети да свој раскошни, неупитни таленат пренесе и показује редовно у Премијер лиги?

• Да ли Ираола у овом тиму Ливерпула има играче са капацитетом да потпуно имплементира стил игре који га је красио кроз каријеру, базиран на високом пресингу и освајању лопти у последњој трећини, директном и вертикалном фудбалу?

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Моје лично мишљење јесте да ова екипа Ливерпула није довољно добро избалансирана и попуњена да би била конкурент за највеће трофеје.

Већ у првом наредном мечу, без Исака и Гакпа, биће занимљиво уопште видети ко ће чинити нападачку тројку, с обзиром на то да је Исак једина права деветка овог тима, а када није ту, најчешће ту позицију покрива управо Гакпо. О проблемима баланса у средини терена сам већ и писао и причао, и ту заиста не видим дугорочно решење осим на тржишту, али далеко је сада јануар. Нису ни бековске позиције неки претерани фактор стабилности, тако да ће бити изузетно занимљиво видети шта и колико може овај тим Ливерпула.

ИМА ЛИ НАДЕ ЗА НАС?

Можда ће се навијачи Манчестер јунајтеда љутити што их стављам овде у исти кош са последњепласираним тимом лиге тренутно, али ту смо, даме и господо.

Много ствари спаја ове две екипе, од те сезоне 2024/25, када су завршиле на 15. и 17. месту, а онда се и среле у финалу Лиге Европе које је значило и пласман у Лигу шампиона и вађење флека. Знамо како се то завршило, наравно да ће Постекоглу у другој сезони у клубу донети и трофеј. Иако је то вече изгледало као пут ка бољем сутра за “певце”, наредна сезона је истински била кошмарна, и испадање је једва избегнуто, уз ново 17. место.

Са друге стране, Манчестер јунајтед је без играња европских такмичења имао сезону стабилизације, иако је то истински започето тек доласком Мајкла Kерика на клупу у јануару 2026. године. Kао и његов некадашњи саиграч Оле, и Kерик је у улози вршиоца дужности бележио сјајне резултате и завршио сезону на трећем месту, што је вратило клуб у Лигу шампиона, а он је са правом награђен новим уговором и званичним местом шефа струке.

Морам признати, идеалну прилику, осим свега до сада написаног, ми је дала и чињеница да управо овог викенда, на Олд Трафорду, гледамо сусрет ове две екипе, а оба тренера и екипе су већ под поприличним притиском да резултате окрену у своју корист. Ситуација за Јунајтед можда није толико црна као за њиховог ривала, који је, као што смо рекли, последњепласирани, али очекивања у овом клубу су увек огромна, колико год то било утемељено у реалности.

Морам рећи да игра екипе Мајкла Kерика и није била толико лоша колико табела можда показује. Очекује се и улазак у екипу новопридошлог Kарлоса Балебе, који ће свакако унети прекопотребну атлетску моћ у везни ред и олакшати посао свима испред и иза себе. Највећа мука овог тима јесте како победити у утакмицама када су они ти који доминирају поседом. Резултати су изузетно повољни када Јунајтед може да транзицијама угрожава ривале, али да ли ће успети да редовно побеђују и када се то од њих очекује?

Верујем да је то кључно питање на које тим мора пронаћи одговор, или ће поново крајем године навијачи Јунајтеда тражити главу свог тренера?

Што се тиче Тотинхема, једини пут је напред, пошто ниже него сада математички не могу. Након рекордног лета у ком је Де Зерби максимално испоштован, верујем да нико у и око клуба није могао ни да замисли овакав почетак. Два освојена бода, а и два постигнута поготка стигла су тек у последњем колу пред паузу.

Оно што увек краси екипу Де Зербија јесте висок посед лопте и играње из последње линије, што и функционише поприлично добро, али шта и како даље?
Оно што је добра ствар за њега јесте то што, барем за сада, делује да има подршку како управе, тако и доброг дела навијачке базе, те да и даље има простора да ситуацију окрене у своју и у корист тима.

Управо то је питање које ће за “певце” обележити наредних месец дана. Да ли ће успети да се издигну и поново буду конкурентни за места у Европи, што би по квалитету састава свакако морали бити, или их чека нова сезона таворења при дну табеле, и нова структурална тумбања на свим нивоима фудбалског клуба?

Теме које у овом тексту нисам стигао да обрадим су Арсенал и питање да ли ће показати да је пораз од Брајтона био само лош дан, као и група од пет екипа које су почеле сезону изнад очекивања и то да ли ће успети да наставе у таквом ритму. Говорим о Брентфорду, Брајтону, Евертону и Лидсу, али и о Халу господина Сергеја Јакировића, екипи која покушава да избегне толико честу судбину експресног повратка у Чемпионшип, што су им сви прогнозирали на почетку сезоне. Надам се да ћу овим темама и овим екипама да се бавим у неком следећем пресеку, можда већ у наредној ФИФА паузи.

До тада, уживајмо у фудбалу који нас очекује у наредне четири недеље.

Свако добро.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)