Октобар – месец за најбољи поглед на женски спорт из ВИП Ложе

Овог октобра желимо да више простора дамо женама у спорту. Не само онима које данас освајају медаље, пуне стадионе, руше рекорде и постају највећа имена својих дисциплина, већ и онима које су до тог простора морале да стигну много тежим путем.

Зато ћемо током месеца објављивати приче о женском спорту, његовим почецима, женама које су померале границе и тренуцима у којима је спорт престајао да буде простор намењен само мушкарцима.

А, прича о почецима женског спорта много је старија него што бисмо на први поглед помислили.

На зидовима гробница у египатском Бени Хасану, насталим пре готово четири хиљаде година, остали су прикази жена које се играју лоптом, изводе акробатске покрете и учествују у физичким играма. Тешко је данас на такве призоре налепити нашу савремену реч „спорт“, јер тада није било савеза, лига, табела ни правилника, али једно је очигледно: жене су трчале, играле се, вежбале и надметале много пре него што је неко почео да расправља о томе да ли им је место на спортском терену.

Спартанке су тренирале, трчале, рвале се, бацале диск и копље, а почетком четвртог века пре нове ере једна жена успела је да уђе чак и у историју Олимпијских игара. Звала се Kиниска.

У античкој Грчкој прича постаје још јаснија. Док су Олимпијске игре углавном припадале мушкарцима, у Олимпији су постојала и такмичења посвећена богињи Хери, на којима су се девојке надметале у трчању. Спартанке су тренирале, трчале, рвале се, бацале диск и копље, а почетком четвртог века пре нове ере једна жена успела је да уђе чак и у историју Олимпијских игара. Звала се Kиниска, била је спартанска принцеза и власница победничке запреге у тркама четворопрега. Није седела у кочији, али правила су победником сматрала власника коња, па је управо она постала прва позната жена која је освојила олимпијску победу.

View this post on Instagram

A post shared by VIP Ложа (@viploza.rs)

Векови су пролазили, жене су играле поло у Kини, бавиле се стреличарством, јахале, играле различите игре лоптом, али модерна историја женског спорта почиње онда када њихове активности више нису могле да буду објашњене само разонодом. У Енглеској је још 1745. забележена женска утакмица у крикету. Kрајем деветнаестог века жене већ играју тенис на Вимблдону, оснивају голф клубове, возе бицикле, играју кошарку и фудбал пред хиљадама гледалаца. Године 1900. први пут наступају и на модерним Олимпијским играма у Паризу.

Жене су дуго морале да доказују да њихово тело може да издржи напор, да такмичење није против њихове „природе“, да спорт неће угрозити њихово здравље, женственост или улогу коју им је друштво наменило…

Ипак, њихово присуство није значило и равноправност. Жене су дуго морале да доказују да њихово тело може да издржи напор, да такмичење није против њихове „природе“, да спорт неће угрозити њихово здравље, женственост или улогу коју им је друштво наменило. Док су мушкарци једноставно играли, жене су морале прво да објасне зашто уопште желе да играју.

Можда је зато историја женског спорта толико занимљива. То није само историја резултата, медаља и рекорда, већ историја освајања простора, терена, стадиона, свлачионица, насловних страна и места за столом на којем се одлучује ко сме да се такмичи и под којим условима.

Током октобра враћаћемо се управо тим причама и женама чија су имена временом остала сакривена иза много познатије мушке историје спорта.