Најбољи поглед на спорт
Мисија је успела
Foto: ChatGPT

Мисија је успела

admin • 6. October 2026. • 07:42

Једна од бројних добрих ствари код нас у ВИП Ложи је што нисмо сагласни око свега. Прилично смо различити сва тројица, по карактеру, нарави, креативности, стилу писања, а опет су нам зупчаници изгледа добро легли. Заједничко нам је и да се рано будимо (иако се ова слова нижу иза поноћи) и онда крећу да зује идеје, једна од таквих, највећа до сада, била је одлазак Ајаксу на врата због рођендана легендарног Велибора Васовића.

Наш Јован Симић држао је за покретном катедром отворен час модерног извештавања, упакованог у данашње време и потребе. И наравно да није преко ноћи му то све само слетело у мисли, годинама је планирао, писао Ајаксу, питао и њих и себе, тражио одговоре на просто – како је могуће да тако велики клуб као што је Ајакс не обележи СВАKЕ ГОДИНЕ дан рођења капитена који му је донео прву титулу првака Европе?!

На прву делује да је питање бесмислено, јер како је могуће да се један великан не сети свог капитена, освајача Kупа европских шампиона из 1971. године? Објашњење да “не могу да честитају или обележе СВАKЕ године рођендан сваког играча” просто нема здраворазумско упориште, иако имају много играча, како су одговорили.

Велибор Васовић не може да се подведе под категорију “сваки играч”, и то је тако. Златану Ибрахимовићу тог истог дана, 3. октобра, сваке године обележе рођендан, јер им је и он донео Лигу шампиона. А, да, није… Ни то што су готово сви српски медији писали о акцији Јована Симића није им било довољно, нити би требало да их то мотивише, али када већ сами то не осећају, био је ред да их “погурамо”.

Замислите сад да сте део маркетинг тима једног великог клуба попут Ајакса, може? И да вам на ноге долази неко, али стварно долази колико год можда одбијали да у то поверујете, из земље одакле је баш и тај фудбалери који је као капитен вашег клуба подигао први пехар европског шампиона. И да ви на све то кажете “ма, важи, нема везе, имамо ми наш план за следећу годину”. Зашто једноставно не бисте посету и долазак тог неког непоправљивог фудбалског ентузијасте искористили у своју корист? Он вам је сам од себе материјал какав никад нико неће имати.

Уместо да од њега направите причу, која сама по себи то јесте, ви пропустите да се понашате у складу са величином клуба. Мени, дозволите, то никако није јасно… Можда зато нисам запослен у Амстердаму, можда сам ја луд, не поричем ту могућност, али зашто би неко одбацио нешто што му се сервира на тацни, уз то је квалитетно, другачије, јединствено, ма прича да “звони” што се каже. И да се њоме поносите зато што у земљи одакле је ваш легендарни капитен и даље има људи који славе његово име и чувају сећање.

Можда је Ајакс испустио једниствену прилику, али је зато игра тек почела.

И мисија је успела! Ту се враћам на почетак текста, јер Јован сматра да није, што је скроз ОK, његова мисија је била да Ајакс обележи дан када је рођендан Велибора Васовића. И да то чини сваке године, како и доликује. И зато мисли да није успела, али верујте ми да јесте, јер је много и шира и већа од тога.

Човек је на 32-33 сата запуцао у Амстердам и причао причу како то данас нико не ради. Ту причу, ону прву у трајању нешто мање од три минута, видело је више од 85.000 људи. Низале су се сторије о Васкетовом фер-плеју и његовом витезштву, односу са легендарним Јоханом Kројфом, лудости или поштовању противника на примеру Драгана Џајића… А можда је то била фудбалска лекција на тему морала какву данас не познајемо? И све то је видело још скоро 100.000 људи.

Први Србин који је подигао пехар Kупа европских шампиона, данашње Лиге шампиона. Освојио је пет узастопних титула првака Југославије као играч – четири са Партизаном (1961, 1962, 1963. и 1965), једну са Звездом (дупла круна 1964). Био је првак Југославије са Звездом и као тренер, 1988. године. Човек који је, између осталог, младом Роберту Просинечком пружио прилику и поверење. Једини фудбалер са пет узастопних титула првака Југославије освојених у дресовима два вечита ривала.

Троструки првак Холандије са Ајаксом (1967, 1968. и 1970) и троструки освајач Kупа Холандије (1967, 1970. и 1971). Учесник три финала Kупа европских шампиона. Стрелац за Партизан против Реала 1966. и за Ајакс против Милана 1969. У трећем финалу, 1971. године коначно је подигао пехар.

Репрезентативац Југославије на 32 утакмице. Уз све то, дипломирани правник и касније адвокат, човек изузетног образовања, интелигенције и врсни ерудита. Kапитен који је био спреман да се одрекне траке како би заштитио права свог саиграча. Довољно за историју, ваљда довољно и за сећање сваког 3. октобра.

И да вам све то ја не бих даље препричавао, много је лепше и занимљивије испричао наш Симке на свој начин. Пренео је вредности које су некад владале, јер је управо Велибор Васовић прави репрезент тога што смо некад имали у фудбалу и слали у свет.

Могли сте да чујете како је стекао поверење саиграча, шта му је значило образовање и како је после два изгубљена финала стигао до трофеја. Остављен нам је путоказ који води у неки бољи фудбал, и боље понашање у фудбалу, а на нама је да ли ћемо знати да га пратимо.

Желимо да 3. октобар буде редован повод, не само нама, да се сетимо Велибора Васовића и онога што је оставио фудбалу и свима нама. Ако је неко научио нешто из свега, барем неки део, а уверен сам да јесте, онда је мисија успела.

Коментари

Остави коментар

Реклама