Највећа грешка младих спортиста? Морају да знају где им је север

Звучи можда превише грубо? Можда и јесте. Али колико пута си озбиљно одрадио тренинг, а онда остатак дана препустио случају?

Тренинг по плану.
Исхрана – како стигнеш.
Суплементи – оно што је тренутно у тренду.
Опоравак – сматраш да је кафа у омиљеном кафићу.

А када нешто не иде како желиш, додаш још тренинга. Јер логика је једноставна: Ако желим више/боље/јаче, морам више да тренирам.

Али спорт није баш тако једноставан.

Можда није проблем у томе што не радиш довољно. Можда је проблем у томе што радиш много ствари, али нису све усмерене у истом правцу.

Kомпас има само један задатак – да показује север. Није важно шта се налази око њега. Може бити злато, сребро, дијаманти, хиљаде људи, бука… Он и даље показује север. Исто би требало да буде и са спортистом који зна шта жели да постигне

И ту долазимо до једног једноставног питања: Имаш ли свој компас?

Kомпас има само један задатак – да показује север.

Није важно шта се налази око њега. Може бити злато, сребро, дијаманти, хиљаде људи, бука… Он и даље показује север.

Исто би требало да буде и са спортистом који зна шта жели да постигне. Ако си одлучио да желиш да направиш озбиљан резултат, твој правац не би требало да одређује оно што је тренутно популарно.

Не би требало да га одређује ни суплемент који сви користе.
Ни исхрана професионалног спортисте којег пратиш на Инстаграму.
Ни тренинг који је управо постао тренд.
Ни то што ти је неко рекао да „мораш“ да тренираш сваки дан ако желиш да успеш.
Јер оно што функционише за некога другог не мора бити оно што је најбоље за тебе.

Твој план мора да прати твој циљ.

А онда долази оно што је већини најтеже – окружење. Јер није тешко пратити план када тренираш, када си мотивисан и када је све под контролом.

Један оброк или један излазак неће уништити твој резултат. Али проблем настаје када једно скретање са пута постане нови правац. Исто важи и за тренинг

Али, шта се дешава када сви око тебе раде нешто другачије?
Kада одеш на вечеру са пријатељима?
Kада одеш на свадбу или неку другу прославу?
Да ли тада потпуно заборављаш свој циљ?
Не мораш.

То не значи да мораш одбити сваки излазак или сваки условно речено „лош“ оброк који није део твог плана. Пошто један оброк неће уништити твој резултат. Али проблем настаје када једно скретање са пута постане нови правац.

Исто важи и за тренинг.
Некада ћеш прескочити тренинг.
Некада ћеш одрадити лош тренинг.
Некада ћеш погрешити са исхраном.

Спортиста не мора да буде савршен.

Али мора да зна где иде. Зато није најважније да никада не скренеш са свог пута. Најважније је да знаш где је твој север.

Ако си данас скренуо – од сутра ујутру се врати.
Ако си погрешио – пробај да научиш нешто из тога, на пример, како се након лошег оброка осећаш то вече или сутрадан на тренингу.
Ако нешто не функционише – промени приступ, а не циљ.

Веома битно у данашње време јесте обратити пажњу и на то да ако сви око тебе иду у једном правцу, примера ради са храном, тренингом, суплементацијом… То НЕ ЗНАЧИ да је то правац којим треба да идеш.

Јер на путу до успеха биће много буке.
Много мишљења.
Много трендова.
Много пречица.
И много људи који ће ти говорити шта треба да радиш.

Зато… Пронађи свој север. И не дозволи да ти окружење одређује правац.

Јер, можда највећа разлика између спортисте који само тренира и спортисте који жели да успе није само у тренингу. Већ у томе колико је сваког дана посвећен свом циљу.

Можеш скренути. Можеш погрешити. Можеш имати лош дан. Али ако знаш свој север, знаћеш и куда треба да се вратиш

Kроз начин на који се храни.
Kроз то које суплементе користи и зашто их користи.
Kроз начин на који се опоравља.
Kроз одлуке које доноси када га нико не гледа.
Kроз способност да, без обзира на окружење, не заборави где жели да стигне.
И наравно, кроз начин на који тренира.

Што не значи да сваки дан мора бити савршен.
Можеш скренути.
Можеш погрешити.
Можеш имати лош дан.

Али ако знаш свој север, знаћеш и куда треба да се вратиш.