Најбоља исхрана за фудбалера не постоји – постоји само најбоља исхрана за тог фудбалера

Ако си прочитао претходне текстове, већ смо причали о томе како тренинг, утакмице, опоравак, лабораторијски налази и исхрана не могу да се посматрају потпуно одвојено. Зато сада долазимо до још једног важног питања: Да ли заиста постоји „најбоља исхрана за фудбалера“? Мој одговор је: НЕ.

Постоји само најбоља исхрана за тог фудбалера, у том тренутку, са тим оптерећењем, тим циљем и тим потребама. Зато два фудбалера могу имати исти тренинг. Могу одиграти исту утакмицу. Могу имати сличну телесну масу и сличну форму. И даље не морају имати исте потребе када је у питању исхрана.

Један тренира ујутру, други поподне. Један има утакмицу за три дана, други за четири. Један игра 90 минута, други улази последњих 20 или игра првих 60. Један између тренинга и утакмице има довољно времена за одмор, док други има путовање или још неке обавезе. Један спава осам сати. Други шест.

Чак и да су разлике веома мале, поставља се сасвим логично питање: Kако можемо очекивати да обојица једу по потпуно истом плану?

Овде долазимо до тога да исхрана спортиста није само списак намирница. Није ни само број калорија, протеина, угљених хидрата и масти. Већ све оно што поједеш мора да се унесе, свари, апсорбује, метаболише и на крају искористи.

Чак иако се добро осећаш када једеш одређену храну, можда ти иста та храна прави проблем у одређеном делу дана или непосредно пред тренинг или још важније спавање. Можда је само у погрешно време. Можда га тешко вариш…

Зато можете имати савршено израчунат план на папиру, а да он не одговара спортисти који га треба да спроводи.

Веома је битно направити разлику у томе да чак иако се добро осећаш када једеш одређену храну, можда ти иста та храна прави проблем у одређеном делу дана или непосредно пред тренинг или још важније спавање. Можда је само у погрешно време. Можда га тешко вариш. Можда између два тренинга нема довољно времена да се оброк свари и да се организам припреми за ново оптерећење.

И управо зато није довољно питати: „Шта треба да једе фудбалер?“
Много је важније питати: „Шта треба да једе овај фудбалер?“

А онда долазимо и до ритма дана. Твоје тело не функционише потпуно исто у 8х ујутру, 17х поподне и 2х ујутру. Време буђења, време спавања, време тренинга, утакмице, оброци и периоди одмора међусобно су повезани.

Зато није исто ако сваког дана имаш релативно стабилан ритам или ако једног дана доручкујеш у 8х, другог у 11х, тренираш некада ујутру, некада увече, а последњи оброк некада имаш у 19х, а некада пред спавање. И није чак ни ствар само у томе да ли си „појео довољно“. Важно је и када си то појео.

Није исто да ли си највећи део дневног уноса распоредио кроз дан или највећи оброк оставио за касне вечерње сате.
Није исто да ли си пре тренинга имао довољно времена да свариш оброк или си јео непосредно пре изласка на терен.
Није исто ни да ли након тренинга или утакмице адекватно надокнадиш оно што си потрошио или неколико сати чекаш на следећи оброк.
А није исто ни шта ти треба на дан утакмице и шта ти треба на дан одмора.

Дан утакмице није исто што и дан опоравка.

Дан тешког тренинга није исто што и дан када немаш тренинг.

Због тога се не мења и не прилагођава само тренинг. Мења се и потреба за енергијом, распоред оброка, суплементација и распоред одређених нутријената, као и начин на који треба организовати опоравак.

Зато није довољно знати шта је добро јести пред утакмицу. Треба знати шта одговара теби, колико времена пре утакмице и како твој организам на то реагује

А онда долазимо и до једног од делова који је свима јако занимљив, а о томе ћемо детаљно у другом тексту; оброк пред/након утакмице је најчешће постављано питање: „Шта треба јести пре/после утакмице?“

Али можда је боље питање: „Шта ТИ треба да једеш пре/после утакмице?“

Јер један фудбалер може без проблема да поднесе већи оброк неколико сати пре утакмице. Другом ће исти такав оброк направити осећај тежине.
Један може добро да поднесе одређену количину влакана. Другом иста количина непосредно пред утакмицу може направити проблем са варењем.

Зато није довољно знати шта је добро јести пред утакмицу. Треба знати шта одговара теби, колико времена пре утакмице и како твој организам на то реагује. И ту нису битни само налази крвне слике, већ постаје веома важно искуство.

Наравно, не желиш да први пут експериментишеш са великим променама у исхрани на дан утакмице. Оно што желиш јесте да кроз тренинге и претходне утакмице знаш шта ти одговара. Да знаш како реагујеш. Да знаш колико ти треба времена за варење.

Јер циљ није само да поједеш нешто пре утакмице.

Циљ је да на утакмицу дођеш спреман.

Спортиста се мења. Његово оптерећење се мења. Његове потребе се мењају. Па зашто би његова исхрана остала потпуно иста?

Међутим, много битна ствар која се често прескочи јесте – период након утакмице.

Није све готово када судија одсвира крај. Твоје тело тада тек улази у следећу фазу опоравка. А ако те за два или три дана чека нова утакмица или јак тренинг, начин на који ћеш организовати наредне оброке, сан и одмор може бити веома важан за оно што следи. И зато се исхрана не може посматрати само кроз један оброк.

Припремни период није исто што и почетак сезоне.
Почетак сезоне није исто што и период са великим бројем утакмица.
Није исто ни када се приближава крај сезоне и када се недељама већ гомила умор.
Посебно бих нагласио чињеницу и да није исто када се враћаш након повреде и играш прве минуте након неког времена.

А самим тим не треба очекивати да исти начин исхране има исти смисао током целе године. Спортиста се мења. Његово оптерећење се мења. Његове потребе се мењају. Па зашто би његова исхрана остала потпуно иста? Исто важи и за суплементацију.

Није циљ да имаш највећи број суплемената.

Није циљ ни да користиш све што тренутно користе професионални спортисти.

И није циљ да узмеш суплемент само зато што ти је саиграч рекао да њему „ради посао“. Ако је нешто тренутно популарно међу спортистима, не значи да је то оно што је теби тренутно потребно.

Kреатин, протеини, витамини, минерали и други суплементи могу имати своје место. Али треба да постоји разлог зашто их користиш; такође ћемо о томе много детаљније у наредним текстовима.

Зато када следећи пут видиш наслов: „Најбоља исхрана за фудбалера“, постави једно једноставно питање: За ког фудбалера?

Нешто да извучемо из овог текста као пример једног спортисте (можда се неко пронађе):

Завршила се утакмица.
Одиграо си 90 минута.
После утакмице си урадио све што ти је препоручено. Попио суплементе, појео велики оброк јер “треба надокнадити све што је потрошено“ и отишао у кревет. Али не можеш да заспиш. У глави и даље вртиш утакмицу.

Ако си победио – размишљаш о оној шанси коју си могао боље да завршиш.
Ако си изгубио – враћаш ситуације које су могле да буду другачије.
Ако је било нерешено – опет анализираш шта је могло да се уради боље.

Погледаш на сат. 00.30. 01.15. 01.50. Ујутру се будиш уморан. Ноге су тешке. Тело боли више него што си очекивао. А сутра те чека нови тренинг.

Да ли је проблем само у томе што си одиграо 90 минута? Или можда и у томе како си провео ноћ након тих 90 минута. Ако се сутрадан пробудиш уморан и осећаш последице утакмице, да ли ти је једина опција да кажеш: „Данас не радим ништа.“

И сада долазимо до питања: Да ли је проблем само у томе што си одиграо 90 минута?
Или можда и у томе како си провео ноћ након тих 90 минута? Јер опоравак не почиње тек када легнеш у кревет.

Твоје тело мора да обради оно што си унео, да се смири, да заспи и да добије довољно времена да кроз сан одради оно што од њега тражиш.

А онда још једна занимљива ствар. Ако се сутрадан пробудиш уморан и осећаш последице утакмице, да ли ти је једина опција да кажеш: „Данас не радим ништа.“

Шта се заправо догодило? Да ли си само био уморан од утакмице? Да ли си лоше спавао? Да ли си касно појео превелик оброк? Да ли си надокнадио течност? Да ли си једноставно имао лош дан?
Или се већ неко време нешто мења у твом опоравку?