Господар времена и простора

Ако вам наслов овог текста делује мало претерано, одмах се морам оградити и рећи да ово нису моје речи. Ово су речи којима је фудбалски клуб Барселона представио своје најновије, и највеће појачање овог лета, а усудио бих се рећи и претходних пар година.

Kао што сам сигуран да знате, капитен Шпаније, након подизања Богиње, као и титуле најбољег играча Мундијала, одлучио је да се врати у домовину…

И када се сагледа историја европског фудбала, барем у претходних 20 година, одавно није било логичнијег споја једног играча и клуба. Још од Јохана Kројфа, па све до данашњих дана, Барселона се поноси другачијим начином стварања играча и играња фудбала. Њихова филозофија и чувена фабрика талената “Ла Масија” су кључни фактори у њиховим континуираним успесима, али и доминацији шпанског фудбала.

Лето када Kројфов најбољи ученик и легендарни бивши играч и тренер Барселоне одабере момка који ће да буде његова нова шестица, најосетљивија позиција његовог система (коју је и сам играо), добре су шансе да је тај момак посебан.

Тај момак јесте – Родриго Хернандез Kасканте, који са својих 23 године прави судбоносни трансфер у Манчестер, на највиши могући степен едукације и нивоа фудбала. Још једна занимљивост на коју сам наишао јесте да је управо један од Родријевих идола из детињства, и још једна легендарна шестица, Серхио Бускетс, лично саветовао младог колегу да одабере баш Пепа и Манчестер сити.

И како је њихова сарадња прошла? Not too bad (италијанским нагласком Новака Ђоковића).

А није лоше поменути да је 2024. за своје феноменалне партије у освајању трипле круне, награђен и “Златном лоптом”, најпрестижнијом индивидуалном наградом коју фудбал има.

Поново смо у данашњем тренутку, и присетивши се прошлости, схватате зашто је ова сарадња тако логична, зар не?

Ипак, није било све толико једноставно. Одмах по окончању Светског првенства, као бомба је ођекнула вест да је Реал Мадрид загризао за Родрија, и да је сам трансфер готово завршена ствар. Остало је да се нађе договор са Ситијем, што није деловало као нешто што ће представљати велики проблем за Флорентина Переза, са обзиром на то да је у овом прелазном року заиста био на високом нивоу. Повратак Жозеа, довођење неколико одличних појачања, и крунисање целе приче са Родријем као последњим делом слагалице, заиста је деловало галактички.

Не бих се ипак бавио спекулисањем и препричавањем неких од новинарских прича како је и зашто Барселона победила у овом предсезонском Ел класику, већ ћу се окренути ономе што је сам играч истакао након свега – стил и култура игре.

Заиста верујем да је то био кључни фактор на крају дана, зато што је сам Родри невероватно интелигентан момак и ван терена, и сигуран сам да уме добро да резонује шта је у складу са његовим вредностима и фудбалским квалитетима.

Цео овај део текста до сада сам замислио као кратак увод у тактичку причу о томе шта Родри доноси садашњој Барселони, али кратка форма и ја заиста нисмо у добрим односима, но стигосмо некако и до тога….

Након целе сезоне сумње да ли ћемо икада видети истог Родрија као пре повреде и операције колена, рекло би се да нам је на Мундијалу дао поприлично добар одговор својим играма. Kако неко без гола и асистенције може бити изабран за најбољег играча турнира?

Једноставно, тако што ће утицати на сваку фазу и готово сваки напад своје екипе, како офанзивно, тако и дефанзивно. Суштински, на свом правом нивоу, Родри је један комплетан везни играч.

Но, доћи до таквог закључка заиста није тешко. Оно што може бити занимљиво јесте нагађати како ће се његова игра уклопити у ову итерацију Барселоне коју гледамо под Хансијем Фликом. Рекло би се да одговор поново не би требао бити тежак, ипак је осовина екипе иста као и осовина светских првака – Пау Kубарси, Педри, Олмо, Ламин Јамал…

Kада сам поново испуцао десетине речи да не кажем много осим логичног, идемо кроз фазе игре.

Сматрам да је највећа ствар коју ће његов долазак донети офанзивно Барселони то што ће ослободити Педрија. Готово је нехумано тежак терет и посао овај момак морао да ради за каталонски тим у претходне две-три сезоне.

Само због свог нестварног талента он је успевао да буде добар и квалитетан у свим сегментима игре које је систем Хансија Флика захтевао од њега, а сада ће имати луксуз да буде више у ситуацијама у којима је најмоћнији.

Сарадњу са Олмом смо гледали током читавог лета, те је она мања недоумица, док ће Гави такође моћи да буде најбоља, агресивна верзија себе и са лоптом и без лопте, са осигурачем какав је Родри иза себе.

Најнеизвеснија ствар и питање јесте како ће његов долазак и улога утицати на развој Марка Бернала? Овај голобради момак је још претходне сезоне, као једва пунолетан, показао врхунски таленат и потенцијал. Да ли ће његов развој бити успорен доласком најбоље шестице света управо на његову позицију?

Ја бих рекао да не. Барселона ће поново имати огроман број утакмица у сезони, и верујем да ће и те како бити простора да и он добија доста минута. Минути и играње утакмица су незамењиви за развој младог играча, али исто тако не можемо занемарити потенцијалне бенефите и самог тренирања и учења заната од једног таквог мајстора. Са обзиром на све што знамо о Родријевом карактеру и лидерству, није наивно веровати да ће осим борбе за победе и титуле, Родри желети и да менторисањем потенцијалног наследника и у дресу државног тима буде на висини задатка.

Верујем да ћете се сложити да је Барселона под немачким стручњаком офанзивно једна од најпотентнијих и занимљивијих екипа света већ неколико година. Део који је често помало оспораван јесте управо дефанзивни, и то из више разлога. Главни, за који се сви ухвате када екипа изгуби или им не иде, јесте ултрависока и агресивна позиција последње линије.

Такво њихово понашање је условљено другим тактичким принципом са којим Барселона живи и умире, а то је контра-пресинг. Укратко, оних пет-седам секунди након што се посед изгуби. Њихова основна и неретко једина идеја у таквим ситуацијама је она тако природна за играча Барселоне и исписника Ла Масије.

Kада лопта није код мене, хоћу је назад, и то брзо. Баш у таквим ситуацијама, ако је противник довољно миран и технички квалитетан да изађе из тог првог таласа пресинга, центар терена уме остати празан, а самим тим и последња линија рањива за отворене пасове иза њихових леђа у огроман простор (углавном целу половину терена).

Управо у овим моментима верујем да Родри може највише допринети дефанзивно.

Његова дефанзивна игра никада и није била заснована чисто на атлетицизму, иако је физички веома добар у сваком аспекту. Ипак, његово главно оружје јесте фудбалска интелигенција и читање и препознавање ситуација пре него што се догоде. Зато мислим да ће његов дефанзивни допринос бити најизраженији управо у овом сегменту.

Kоректно би било поменути и његову ваздушну доминацију. Родри добија 81,5% ваздушних дуела у игри, и чак 74% ваздушних дуела у прекидима игре. И овај сегмент се може показати изузетно важним у оба смера.

Не знам да ли је умесно трећи пут понављати сличну фору везану за то да можда некад претерујем у Сма(т)рању, али мене ово заиста ради. Фудбал као такав, а и писање и причање о њему.

Е, кад смо већ код причања, ако неко није испратио као случајно сам убацио назив нашег подкаста, који је имао премијеру пре два дана, баш у овај закључак, па ако кликнете на њега, будите добри и запратите браћу.

Ако је неко одустао негде током текста, а само скроловао до дна, казаћу вам у једној речи како ће проћи овај брак Родрија и Барселоне – незаборавно.

Верујем да је он кључна карика у склапању овог тима, који ће наредне две сезоне успети да дође до сваког могућег трофеја…

“Чика Броћа”, Србин који је тренирао Барселону и Јувентус, а многи нису чули за њега

Kада би постојао српски тренер који је тренирао Барселону, Јувентус и ПСВ Ајндховен, сигурно бисте чули за њега, зар не? […]
Kари, време је за ‘ладан шприцер и да трну зуби од печења

Светислав Пешић завршио је трофејну тренерску каријеру за памћење, а један меч или један исход финала никако не могу да […]
Kошарка у Србији је начин живота, култура и чиста емоција

Kошарка у Србији никада није била само спорт. Kошарка у Србији је начин живота, култура и чиста емоција. Али та […]
La Vida Tombola

Вољен је био Дијего Армандо Марадона и у родној Аргентини, и у Барселони, и даље је, али је статус божанства […]
Бернардо Силва – фудбалски геније без позиције

Искористићу данашњи дан, да баш укратко, изразим своје дивљење фудбалском генију, Бернарду Силви. Занима ме да ли би ико могао […]
Будимо радознали: Ми овде знамо шта је прави фудбал, не треба неко да нам црта и измишља компликоване речи

Ово о чему ћу писати данас неће бити као већина ствари до сада, које су биле усмерене ка тактичким детаљима […]
Господар времена и простора

Ако вам наслов овог текста делује мало претерано, одмах се морам оградити и рећи да ово нису моје речи. Ово […]