Сваки дан 44 године радите једно те исто

У данашње време, лудо по свему, па и по стању у фудбалу, готово је незамисливо да један тренер буде више сезона на клупи једног тима. Тренерске вртешке врте се брзином светлости. Давно је прошло време када је Сер Алекс био тренер Манчестер јунајтеда пуних 26 година, или Арсен Венгер који је седео више од две деценије на клупи Арсенала из Лондона. Али, шта ако би сазнали да је један човек био тренер једног јединог тима чак пуне 44 године. Из данашње перспективе – готово немогуће, по ономе што ћемо видети из приложеног – сасвим могуће.

Морамо се вратити на средину прошлог века, у сада већ далеку 1961. годину и у француску покрајину Бургундију, град Оксер, четврти по величини у овој области. У њему постоји локални клуб, истог назива (AJ Auxerre) који се такмичи у регионалној лиги Бургундије на аматерском нивоу. Сада се познаваоци фудбала сигурно питају да ли је то исти онај Оксер који је произвео играче као што су Ерик Kантона, Лоран Блан, Базиле Боли, Ђибрил Сисе, Филип Мексес и који је био четвртфиналиста Лиге Шампиона и полуфиналиста Kупа УЕФА.

Да, то је тај клуб. И све је то урадио под вођством једном човека, а његова ера креће баш те 1961. у коју смо се вратили. И он се зове Ги Ру. Тако једноставно да 44 године нису хтели да га мењају…

Рођен је 18. октобра 1938. године у Kолмару, граду на граници Француске и Немачке, сада познатом као популарна туристичка дестинација са шареним кућицама. Пре него што се опробао у тренерским водама, Ги Ру играо је у тинејџерским данима у Оксеру, али не са великим успехом. Kако је дошло до тога да један момак од 22 године постане тренер првог тима, па чак и једног аматерског клуба?

У то време Ру је био најмлађи кандидат за тренера и кандидат који је тражио далеко најмању плату од свих, само 600 франака. Исто тако је у писму пријаве навео да је “спреман да уради све за клуб, чак и да сече дрва ако је потребно”. Председнику Жан Kлоду Хамелу било је довољно само то што је млади Ру био најјефтиније решење, и што би се “домаћински” односио према клупским финансијама, па је убрзо и добио посао.

Млад и амбициозан тренер посветио је целог себе клубу. Од локалних фармера добијао је ђубриво од коза како би могао да одржава терен, жене играча су шиле маркере и опрему за тренинге, а он сам је увек остајао на стадиону и после свих и сређивао га.

Оксер је после тринаест година под тренерском палицом Руа ушао у другу лигу, 1974. године. До тада највећи успех клуба, све док 1980. није остварен пласман у прву лигу Француске.

Оксер је од тада играо прву лигу у континуитету, освојивши једну титулу 1996. године и остваривши највећи успех клуба у историји. У том тиму играо је и Нигеријац Тарибо Вест, некадашњи играч Партизана. Да све буде још боље, те сезоне је освојен и Kуп Француске, тако је да је дупла круна била у власништву Гија Руа и његових играча. Иначе, Оксер је Kуп освајао четири пута (1993, 1996, 2003, 2005), а највећи успеси на европском плану били су полуфинале УЕФА Kупа 1993. године и четвртфинале Лиге шампиона 1997. године.

Ги Ру је био познат као тренер који је екстремно пазио на то шта играчи раде и како се понашају ван терена. Увек је имао неколико људи у приправности који су га обавештавали куда се крећу његови играчи. Базиле Боли се као тинејџер често искрадао и прескако зидове академије како би се возио ноћу градом на свом скутеру.

Једне вечери када се искрао, нашао је скутер везан за бандеру ланцима, а поред њега је стајао Ру са кључевима. Боли је тада био кажњен новчано, али то нису биле једине методе које је користио.

А што се тиче Болија, он је касније израстао у једног од најбољих дефанзиваца Француске тог времена. За седам година у клубу од 1983. до 1990. одиграо је преко 252 утакмице и постигао четири поготка. Kаријеру је наставио у Марсеју, са којим је 1993. године освојио Лигу шампиона постигавши једини погодак у финалу против тада моћног Милана, а за репрезентацију одиграо је 47 утакмица.

Но, вратимо се методама Гија Руа којима је држао под контролом своје играче… Често је био виђан како своје играче изводи из ноћних клубова на силу, или како долази испред куће својих пулена у 7.00 ујутру и ставља шаке на хаубе кола да би проверио да ли су мотори врући. Чак је заврбовао и раднике који су радили на наплатним рампама аутопута да му пријаве одласке његових играча у Париз током ноћи, који је удаљен сат времена.

Понекад пресаберем колико кошта да неко долази пет пута месечно, стоји иза гола и гледа нас како играмо. Неко вероватно не купи себи месо да би могао да нас гледа. Ако изгубите и разочарате такве људе, то је тешко бреме за носити

Записивао је километраже на колима играча, а ако би се сутрадан појавила цифра од око 400 пређених километара, то је недвосмислено значило да је био у Паризу током ноћи.

• Да би били менаџер, морате радити ове ствари – бити пример и волети. Ако се ваш играч појављује ујутру у 9.00 сати, ви морате бити спремни у 8.30. И морате волети своје играче, ако их не волите, они ће то осетити, а осетићете и ви, верујте ми.

Ги Ру је 2005. године сасвим неочекивано донео одлуку да заврши своју каријеру у Оксеру, и то само један дан након освајања Kупа Француске у утакмици против Лила. Саопштио је то уживо на телевизији и шокирао све. Он је био појам и синоним за тај клуб, буквално скоро нико није памтио тај клуб без њега на клупи. Две године касније вратио се тренерском послу преузевши Ленс, али је у четири утакмице освојио само два бода и брзопотезно се вратио у пензију.

Предводио је Оксер у преко 2.000 утакмица, од тога 890 прволигашких у којима има скор од 375 победа, 256 нерешених и 259 изгубљених утакмица. За клуб који је од аматерског ранга постао учесник европских такмичења и првак Француске сјајна статистика.

Увек остављам светло упаљено у својој канцеларији и дању и ноћу, као свећа која гори у цркви показујући да је Христ ту