Истанбулом се и иначе ори “Душан, Душан”, а сада посебно, најгласније, јер је Алимпијевић одвео Бешикташ у прво финале Еврокупа, а до историјског успеха дошло се захваљујући систему и правим људима на правом месту.
Душан Алимпијевић полако постаје краљ турске кошарке (ако то већ није), барем када је реч о клупској сцени. Пре четири године играо је финале Еврокупа са Бурсом, сада ће имати прилику да освоји ово такмичење као тренер Бешикташа.
Успех који довољно говори о тренерским квалитетима селектора Србије, кога обожавање кошарке инспирише да се непрестано усавршава и ради сваки дан – буквално. Алимпијевић је сада са својим сарадницима и изабраницима одвео Бешикташ у историјско, прво финале Еврокупа, пошто су у полуфиналном двомечу савладали Бахчешехир (91:72 код куће и 82:72 у гостима), и у борби за трофеј играће против Бурга који је у мајсторици на свом терену био бољи од Турк Телекома. Биће то прво европско финале за црно-беле из Истанбула још од 2012. године (освојили ФИБА Еврокуп са Ергином Атаманом) и прилика за српског стручњака да освоји први трофеј у каријери. А на том путу је прошао све, али баш све…
Од доласка у Бешикташ је за три године правио чудо за чудом. Вратио је овај клуб на мапу, вратила се и публика у халу, интересовање је невероватно, из сезоне у сезону играју се финала турског првенства и Kупа уз атмосферу о којој се прича, па сведочимо и томе да 20 милиона навијача скандира “Душан, Душан” на свакој утакмици. Баш свакој.
Kада си поменуо стручни штаб, врло важан сегмент нашег посла, мог посла, спорта генерално – ту су људи са којима сам ја већ дуго година на окупу, пет или више година, и наравно да је тај неки наш однос и систем рада некако доживео сад неки врхунац, да се заиста толико добро познајемо и толико добро читамо једни друге да немамо потребу да се превише времена троши на празне ствари
Знао је Алимпијевић управо са навијачима да прослави велики успех и победу на гостовању Бахчешехиру за пласман у финале Еврокупа, а свега тога не би било да уз себе нема проверен тим. Да нема људе којима верује и уз које напредује сваки дан. А величина се огледа и у томе што им одаје признање на сваком кораку.
Дмитро Болдајев је асистент који са српским стручњаком ради још из периода у руском Саратову, Бугра Бајазит је био са њим и у Бурси, Синан Челик је у претходној сезони био и тренер јуниора који су први пут у клупској историји освојили титулу државног првака, па је и сада ту актуелни тренер јуниорског тима како би се и даље развијао успостављен систем. Увек је на тренинзима и неко од играча из јуниорског погона, постоје план, идеја и начин рада на свим нивоима, нешто што тешко да постоји у било којем клубу у Србији.
Теретана само њима на располагању за све што им је потребно под надзором врхунског стручњака Марка Секулића, цео комплекс на највишем нивоу, медицински блок са најсавременијим справама за анализе за које бисте у Србији морали у најопремљеније здравствене установе а овде су у склопу клупских просторија, што је за сваку похвалу.
Сви они и све то доприноси да Бешикташ буде то што јесте, да може и даље да расте до евролигашког нивоа што је свима циљ, од чега их сада деле само две победе, јер пехар ће подићи екипа која дође до две победе. И важно је истаћи да Бешикташ има предност домаћег терена, па атмосфера коју праве навијачи у Истанбулу може да буде и кључна у многим.
Па да се крајем месеца или првог дана маја Истанбулом најгласније заори “Душан, Душан”.
Коментари
Остави коментар