Зашто треба да пратиш крвну слику исто као и статистику са утакмице?
Ако пратиш фудбал, вероватно пратиш и статистику. Међутим, када се бавиш фудбалом – СИГУРНО пратиш статистичке параметре! Kолико си претрчао? Kолико си имао спринтова? Kолико си времена провео у високом интензитету? Kакав ти је био пулс? Kолико си убрзања и успоравања имао? Kако се све то разликује од претходне утакмице? И то има смисла.
Јер, статистика ти показује шта си урадио на терену. Али, постоји још једно питање које је једнако важно: Kако је твој организам поднео све оно што си урадио, да ли си уопште за тако нешто (био) спреман, колико ти времена треба да се након тога опоравиш?
Ту лабораторијски налази могу да дају потпуно другачију слику.
Не зато што ће ти једна анализа крви рећи да ли си добар или лош фудбалер. Неће. Али може помоћи да разумемо да ли си спреман за напоре, како их подносиш и како се од њих опорављаш.
Можеш имати уредну статистику утакмице. Можеш имати уредну крвну слику. А опет, твоје тело не мора бити у истој ситуацији као тело другог фудбалера са потпуно истим резултатима
Јер није исто ако претрчиш 10 километара у утакмици и већ следећег дана функционишеш нормално, или ако исту утакмицу завршиш са много већим оптерећењем организма и неколико дана касније и даље осећаш последице. А управо ту постаје занимљива веза између статистике са терена и лабораторијских параметара.
Можеш имати уредну статистику утакмице.
Можеш имати уредну крвну слику.
А опет, твоје тело не мора бити у истој ситуацији као тело другог фудбалера са потпуно истим резултатима.
Два играча могу претрчати исту дистанцу, али један може имати много више спринтова и убрзања. Два играча могу имати „уредну крвну слику“, а да њихов организам уопште није у истој ситуацији.
Зато није довољно само имати податак.
Важно је знати шта тај податак значи!
Kада говоримо о лабораторији, не треба гледати само једну вредност или само оно што је тренутно изван референтног опсега. У зависности од ситуације, много више можемо сазнати када се посматра шира слика: KKС, ЦРП, ензими попут АСТ, АЛТ и ГГТ, липидни статус, уреа, мокраћна киселина, билирубини, креатинин, хлориди, ПТХ, витамин Д, хормонски статус, ЦK, хомоцистеин, а у одређеним ситуацијама и други параметри.
Крв се не чита исто у припремном периоду, током сезоне и након њеног завршетка. У складу са периодом сезоне, оптерећењем, опоравком и оним што лабораторијски налази показују, може се мењати и исхрана, периодизација исхране и суплементација
И није поента да сваки фудбалер гледа све исто.
Не постоји један лабораторијски приступ који одговара свима.
Kао што нећеш сваком играчу дати исти тренинг само зато што играју исти спорт па ни чак кад играју на истој позицији, не можеш ни лабораторијске резултате сваког фудбалера тумачити на исти начин.
Још важније — крв се не чита исто у припремном периоду, током сезоне и након њеног завршетка.
Баш као што се ни статистика не тумачи исто после прве утакмице сезоне и после 40 одиграних утакмица. Зато се не прилагођава само тренинг.
У складу са периодом сезоне, оптерећењем, опоравком и оним што лабораторијски налази показују, може се мењати и исхрана, периодизација исхране и суплементација.
И ту долазимо до нечега што често заборављамо.
Ако видиш да ти се статистика из утакмице у утакмицу погоршава, нећеш само рећи: „Лош дан.“ Погледаћеш шта се променило. Исто треба урадити и са лабораторијом.
Ако се одређени параметри кроз време мењају, питање није само да ли је резултат данас у границама. Питање је: Шта се дешава са мном?
Да ли се организам добро адаптира на оптерећење? Да ли се опоравак успорава? Да ли постоји нешто што би могло да утиче на способност да издржиш наредни период? Да ли се осећаш уморно након буђења и чекаш дан кад ћеш се „коначно наспавати“?! Да ли се одређени тренд већ назире пре него што га приметиш кроз пад перформанси?
Јер, лабораторијски налаз НЕ ТРЕБА да се ради тек када постоји проблем.
Понекад је његова највећа вредност управо у томе што ти омогућава да проблем приметиш док још није постао проблем на терену. И зато бих волео да на крвну слику и лабораторијске налазе почнеш да гледаш на исти начин на који гледаш своју статистику.
Не као на још један папир са бројевима. Већ као на податке о свом телу. Податке које треба пратити кроз време, ставити у контекст тренинга, утакмица, опоравка, исхране и периода сезоне и, можда најважније, у односу на све наведено урадити потребне анализе и потом правилно протумачити.
Два фудбалера могу имати сличан тренинг и статистику, а потпуно различите потребе када су у питању исхрана, суплементација и опоравак. Важно је знати шта гледаш, када гледаш и шта ти ти подаци говоре о теби
Јер није довољно знати да је нешто „добро“ или „лоше“. Много је важније разумети шта то значи баш за тебе, где се налазиш сада и шта би тај тренд могао да значи за твоју спремност и перформанс у наредном периоду. Kао што статистика може да покаже да нешто на терену почиње да се мења, тако и лабораторијски подаци могу показати да се нешто у организму мења пре него што то постане очигледно кроз саму игру.
Два фудбалера могу имати сличан тренинг и статистику, а потпуно различите потребе када су у питању исхрана, суплементација и опоравак. Постојиш ти и твоје оптерећење, твоја статистика, твоји налази, твој начин живота и начин на који твој организам одговара на све то.
Јер као што није довољно знати колико си километара претрчао… Није довољно ни само прочитати крвну слику. Важно је знати шта гледаш, када гледаш и шта ти ти подаци говоре о теби.
Коментари
Остави коментар