Нишкетове цртице другог дана: Почиње Јово! Див из Модриче одложио папир и оловку

Нови дан Светског првенства и нова анализа из пера нашег Јована Нишића у којој ћете сигурно уживати, јер мало ко види фудбал техничко-тактички као српски фудбалер. Јунак дана, и тема уводних дана, апсолутно момак који је привукао сву пажњу – Јово Лукић.

БиХ – KАНАДА

Цео дан сам био узбуђен око овог окршаја, иако је почетак ове утакмице био у поноћ по мом локалном времену, и упркос два заиста јака тренинга (први дани припремног периода), није било дилеме да ли ћу утакмицу гледати уживо.

Спремио сам у глави сценарио који често користим при гледању и анализирању утакмице у коме на папир записујем минуте неких ствари које уживо приметим, како бих касније могао лакше да исечем видео материјал, или ухватим слику.

И онда сат времена пред утакмицу са три различите стране стижу поруке – ПОЧИЊЕ ЈОВО. Група са три бивша саиграча из Борца, група мојих пријатеља из детињства који су Јова упознали у Бања Луци, мајка… Сви одушевљени, и свима њима као и мени утакмица добија нову димензију. Папир и оловка су остављени по страни, а утакмица праћена чисто навијачки.

Верујем да сви знате како је даље ишло, Јово даје гол, настаје још већа лудница… Поново ћу и овде оставити линк до текста који сам недавно написао о његовом животном и фудбалском путу, можда ће доћи до још некога. У сваком случају још један доказ колико је у животу баш све могуће.

Ипак иако сав фокус није био на анализи, није било превише тактичких изненађења у игри обе екипе.

Босна је као и у мечевима баража била опредељена за средње-ниски блок у формацији 4-4-2, који се неретко претварао и у 5-3-2 облике зато што су крила Босне пратила до краја бекове Kанаде. У пар наврата ме позитивно изненадила дисциплина у држању линије одбране БиХ, те су успели да ухвате нападаче Kанаде у офсајд позицији у пар наврата. Ипак, како је утакмица пролазила, тако се и повећавало време које је Босна провела бранећи превасходно својих 16 метара.

Ипак, оно што је оставило највећи утисак јесте њихова фанатична пожртвованост и борба за свој дрес и народ. Оставићу овде кратку компилацију од неколико таквих интервенција и ситуација.

Офанзивно, план је такође био јасан, да преко крила остваре предност и дођу до потенцијалних шанси из бочних лопти или прекида. Већ из првог бочног прекида, после одбитка и друге лопте добру шанса је пропуштена, али већ у 20. минуту након дивно креиране акције из корнера на прву стативу, Јово постиже гол и самим тим мења и динамику и план игре Босне. Верујем да је постојала идеја и како да се из контранапада угрози противник, али некада и играш колико ти исти тај противник дозволи. А Kанада је физички изузетно способна репрезентација, и није их лако надтрчати. Свакако остаје жал за неискоришћеном стопостотном шансом Демировића, која је дошла уз мало среће и лошу реакцију штопера Kанаде, а која је могла да дефинитивно реши утакмицу у корист Змајева.

Што се Kанаде тиче, мислим да постоје позитивне ствари које могу да извуку из ове утакмице. И током првог полувремена успевали су лако да дођу у последњу трећину, али нису успевали да пробију одбрану Босне, уз много центаршутева са којима је Босна била и те како комфорна. Већ у наставку јасан је био фокус на убрзавању напада и покушаје кроз кратке централне комбинације, и управо из једне такве су и постигли гол.

Оно што ми се највише допало код приступа и вођења утакмице Џесија Марча јесте чињеница да није робовао именима, већ је Џонатана Дејвида, који је стварно имао слаб дан, извео већ у 61. минуту. Управо је Промис, који је ушао на његово место, и био асистент изједначујућег поготка. И за крај, играч који ми се највише допао у канадском тиму јесте Исмаел Kоне, који је био мотор своје екипе и констатно преузимао иницијативу и одговорност, како пасом, тако и ношењем лопте.

На крају дана, по бод са којим су обе екипе задовољне. Евентуалном победом над Kатаром, готово сигурно обезбеђују пролаз.

САД – ПАРАГВАЈ

Утакмица коју сам преспавао, и ујутру вратио снимак. А на снимку је заиста имало шта да се види. Иако изузетно ценим господина Маурисија Покетина, ово што је његов тим играо је заиста било импресивно и изнад мојих очекивања. Ставићемо мали астериск да је ривал био Парагвај, али са обзиром на њихове резултате кроз квалификације и пријатељске утакмице пред СП, заиста верујем да ова утакмица више говори о снази САД, него о слабости Парагваја.

Искрен да будем, већ на полувремену сам и завршио са гледањем утакмице, како је она већ била резултатски решена, тако да ће анализа овог меча бити усмерена на офанзивне принципе САД, и начине на које су малтретирали одбрану противника, а било их је доста.

Из номиналне 4-3-3 формације, са лоптом се Америка углавном трансформисала у овакав облик напада. Ипак оно што је важно и што ћете видети кроз наредне снимке јесте истовремено и константност у одређеним принципа, али такође и флуидност и разноврсност њихових напада.

Тако на првом снимку видимо јасну позициону структуру из које Мекени напада дубину, а већ на следећем ситуацију у којој прелази са своје стране на другу страну терена и прави бројчани вишак. Уз његове кретње, видимо и друге и јасне принципе који су се понављали кроз цело полувреме.

Динамика и сарадња на левој страни терена САД је такође била феноменална, а Kристијан Пулишић је изгледао као онај каквог су Американци замишљали када су му наденули надимак – Captain America. Такође, може их радовати и Ентони Робинсон који изгледа као онај играч из претпрошле сезоне, а не претходне која му је била осакаћена повредама.

И за крај мало хвале за двоструког стрелца Балогуна, који је након одличне сезоне у Монаку и 19 голова у свим такмичењима, на савршен начин отворио Мундијал. А добро је познато да нападачи живе од самопоуздања, и ако он настави да буде убитачан и носи напад Америке на овакав начин, домаћини стварно имају чему да се надају.

У сваком случају остаје питање како ће ово изгледати против бољих противника, али свакако верујем да је овакво отварање и пре свега овакав начин којим су дошли до победе можда чак и боље него што су домаћини очекивали. Што се тиче Парагваја, морају брзо ову утакмицу да ставе у фиоку и забораве, зато што их већ у следећој рунди чека исто одлична екипа Турске, а евентуални пораз би их могао избацити из даље конкуренције.

ИГРАЧ ДАНА – ЈОВО ЛУКИЋ

Са обзиром да америчка администрација има и користи своје права везана за улазак у земљу, одобравање виза, па чак и увођење четврина у фудбалску игру, тако и овај жири има права да титула нашег играча дана не иде ниједном момку из њихове репрезентације упркос импресивним издањима.

Нека то буде мала освета за сву напаћену браћу којој је виза одбијена, или још горе који су долетели до америчког тла па одатле враћени, иако неће никада сазнати за њу, нити ће их утешити.

Ако је ико и сумњао, наш играч другог дана Светског првенства, див из Модриче – ЈОВО ЛУKИЋ.